Naslovna > Propovedi > Tekstualne propovedi > Osnove Hristove nauke > Poniznost u Isusovom zemaljskom životu

Glavni meni

Pretraga

Poniznost u Isusovom zemaljskom životu Štampa
Napisao Zac Poonen   


Razmatrali smo kako Bog želi da čovek živi, kao što je predstavljeno u životu Isusa Hrista. To je primer koji treba da sledimo. Želimo još malo razgledati Njegovu poniznost. Vidimo da se Isus potpuno poistovetio sa čovekom. Nije Ga bilo sramota da bude čovek. Biblija kaže da se On ne stidi da nas nazove svojom braćom.

Ponekad se osećamo superiornijim u odnosu na drugo ljudsko biće. Osećamo da smo obrazovaniji ili da pripadamo višoj klasi društva. Sve je to zbog prevarnog ponosa kojim smo zaraženi od kada je Adam zgrešio. Isus je u suštini došao da pokaže da su sva ljudska bića jednaka, bez obzira na rasu, porodicu, obrazovanje, inteligenciju, kulturu, poziciju u društvu itd. On je došao i postao jedan od najmanjih i najnižih u pogledu društvenog nivoa tog vremena u Izraelu. On je bio ispod svih, zato što je to bio jedini način da bude sluga svima! Ne možeš biti sluga drugome ako ne želiš da budeš „ispod“ njega. Ako želiš nekoga uzdići, moraš otići ispod njega i tako je Isus došao.

Sveti Duh je došao da učini da naši razumi postani kao Hristov razum. Drugim rečima, On je došao da učini da naš način razmišljanja bude upravo kao Isusov. To nije teorija. To nije nešto o čemu samo pričamo preko radio programa ili u crkvi. To treba da postane realnost u našem životu, kada u našem razumu više ne smatramo sebe superiornijim od bilo kojeg ljudskog bića, bez obzira na njegovu religiju, rasu itd. Samo tada možemo reći da je Hristova poniznost počela da radi u našim mislima. Pokušajte da odgovorite na ovo pitanje: Kakvim mislima razmišljaš o sebi kada si usamljen? Možeš li odgovoriti na to pitanje? Šta misliš o sebi? Mislim, da li misliš da si možda lepa osoba ili vrlo pametna ili srećna što si rođena u bogatoj porodici itd.? Tako možeš videti koliko je tvojih misli kao Hristove misli i koliko je tvojih misli kao đavolje misli. Ako upoređuješ sebe sa drugima i smatraš sebe superiornijim od njih, to su upravo misli koje su prolazile kroz razum Lucifera koji je postao đavo.

Biblija kaže da treba da smatramo druge važnijim od sebe, u Fil.2:3. I u tom odeljku Pavle nastavlja da govori o Isusu Hristu koji je naš primer. Pavle je jednom rekao u Ef.3:8 – „Ja sam najmanji od svih svetih.“ Pavle je bio toliko taknut Hristovom poniznošću da, dok je razjmišljao o sebi, video je sebe apsolutno najmanjim od svih vernika. E sada, ne postoji kontradikcija između toga i onoga što Pavle govori Korinćanima da su telesni. Pavle nije sebe smatrao telesnim, ali vidite, Biblija nam ne govori: „Smatrajte druge ljude boljim od sebe.“ To bi bilo nemoguće! Ko je bio najponizniji čovek koji je hodao zemljom? Da li znate odgovor? To je bio Isus Hrist. On je bio najponiznija osoba koja je hodala ovom zemljom. Sada mi odgovorite na ovo pitanje: Da li je Isus smatrao druge ljude boljim od sebe? Kako bi to bilo moguće? On je bio toliko čist i svet, a znao je da je Juda Iskariotski đavo. Isus nije smatrao druge ljude boljim od sebe. Poniznost ne znači smatrati druge ljude boljim od sebe, zato što bi u tom slučaju trebali da verujemo u laž. Kada je Pavle pisao Korinćanima da su telesni i da su još bebe, da li je tada smatrao Korinćane boljim od sebe? Ne, ali neki ljudi imaju tu lažnu poniznost. Oni se bore i pokušavaju da smatraju druge ljude boljim od sebe. To je uzaludan trud. Biblija ne zahteva da to radiš. Šta onda kaže u Fil.2:3? „Smatrajte druge važnijim od sebe.“ U tome je razlika!

Isus je uvek smatrao druge važnijim od sebe. Zato vidimo da je prilikom poslednje večere uzeo posudu sa vodom i prao učenicima noge. Znate, u to vreme taj posao su radile sluge. Ako odeš u nečiji dom, ako je domaćin te kuće bogat čovek, on ima robove. Robovi su bili kupljeni ljudi. Nisu imali platu. Bili su još niža klasa od slugu. Kada gost dođe u kuću, dužnost robova je bila da uzmu posudu sa vodom, skine mu sandale i opere mu noge. Dakle, kad god se pripremala večera, blizu vrata je postojala posuda sa vodom i kada su Isus i učenici došli na tu poslednju večeru, tamo nije bilo domaćina. Soba je bila prazna, ali u njoj je bila posuda i voda. Sada je bilo pitanje ko će se primiti tog posla da opere noge ljudima. Verovatno su svi učinici mislili u sebi: „Ja neću to uraditi.“ Možda je Petar mislio: „Ja ću biti vođa kada Isus ode. Kako bih mogao tako nešto uraditi?“ Matej je možda mislio: „Pa, ja sam obrazovani carinik. Ne mogu prati noge učenicima.“ I tako je moguće da su svi učenici mislili kako su u određenim stvarima superiorniji od drugih, pa su smatrali da nije moguće da oni urade posao koji su inače radili robovi i da je bolje da se onda ni ne uradi taj posao.

Tada je Isus uzeo posudu, usuo vodu i počeo da pere noge učenicima. Zašto? Pa, On je rekao: „Dobro, vi ste svi važniji od mene.“ Oni nisu bili duhovniji od Njega i On nije to mislio! On je jednostavno tretirao njih važnijim od sebe. On je zaista smatrao sebe manje važnim od njih. To nije bilo delo kojim je On samo želeo pokazati da je ponizan. Znate, postoje ljudi koji glume poniznost. Oni rade određene stvari samo da bi pokazali drugima da su sluge i da su ponizni. To je sve licemerje i Bog to mrzi. Isus je bio originalan! On je zaista zauzeo to mesto da je ništa pred svojim nebeskim Ocem. Biti apsolutno ništa pred Bogom (zauzeti to mesto) jeste istinska poniznost! „Gospode, ja sam ništa. Sve što ja jesam, ti si stvorio.“ Znate, ako ste inteligentni, ko vas je učinio inteligentnima? Bog vas je učinio takvima! Postoji mnogo retardirane dece. Ti si takođe mogao da se rodiš kao retardirana osoba. Mogao si da se rodiš sa oštećenim mozgom ili telom. Mogao si da se rodiš paralizovan ili sa nekom trajnom bolešću, kao što su se mnoga deca rodila na svetu. Kakav bi tada bio? Zaista je pravilno da budemo potpuno ponizni kada razmišljamo o svom stanju. „Gospode, šta imam što nisam primio?“ Samo je bezuman čovek ponosan!

Dakle, Isus je zauzeo mesto sluge, ali takođe čitamo da je On išao još dalje. Koja je niža pozicija od roba? Mi bismo rekli ništa. Rob je najniža moguća pozicija. Nije, kriminalac ili ubica bi se smatrali gorim od roba, a mi čitamo da je Isus bio razapet upravo kao kriminalac. Znate, to raspeće (ubijanje ljudi na krstu) je bilo nešto što su Rimljani rezervisali za najgore kriminalce u Palestini. Obični kriminalci nisu bili razapinjani, ali najgori kriminalci, apsolutno najgori kriminalci su bili ubijani raspećem. Ubijali su ih tim groznim procesom raspeća, kada su satima i satima stradali i umirali. Isus se toliko ponizio da je umro na krstu kao kriminalac. Biblija kaže u Isaiji da su mu odredili grob sa zločincima. Smatran je kriminalcem, ali pošto je to bila Očeva volja, On ju je prihvatio i poslušao!

Čudesno je posmatrati Isusovu poniznost od trenutka kada je bio malo dete. Znate, Biblija kaže u Luci 2 i predzadnjem stihu da je Isus došao sa svojim roditeljima u Nazaret i da im je bio poslušan. I to je trajalo trideset godina. E sada, da li su Josif i Marija bili savršeni? Daleko od toga! Nisu bili posebno bolji od nekog sadašnjeg bračnog para. Pomislite na prosečan današnji hrišćanski dom gde se muž i žena ponekad „zakače“, a Josif i Marija su bili isto takvi. Nisu bili savršeni ljudi koji nikada nisu zgrešili. Niko nije takav! Bili su grešnici. Bili su nesavršeni. Nisu sve znali, a u njihovoj kući je živeo Isus koji je bio bezgrešan, koji je bio savršen i koji nikada ništa nije pogrešio. Dakle, ko bi tu trebao kome da se pokorava? Neko bi pomislio da bi Josif i Marija trebali da se pokoravaju Isusu, zar ne? Oni koji su nesavršeni (Josif i Marija) treba da se pokore Onome ko je savršen (a to je Isus), ali nije bilo tako! Isus se pokoravao nesavršenim roditeljima. Znate, nije nam lako da se pokoravamo onima koji su lošiji od nas. Da li možeš da se pokoravaš nekome ko je lošiji od tebe? Ali, ako si originalno ponizan, nećeš imati problema! Svakome ćeš se pokoriti zato što shvataš da si ništa. Poniznost je tajna! Mi nemamo problema ni sa kim kada smo ponizni. Isus je bio srećan što je bio stolar. Kada je započeo svoju službu, nije želeo nikakvu titulu. Nikada nije nazvao sebe „Poštovani Isus“ ili nešto poput toga. Nije želeo poziciju, titulu, ili bilo šta što bi ga uzvisilo iznad ostalih ljudi kojima je došao da služi. Postao je u svemu kao braća! Kada su želeli da Ga učine carem, On je pobegao. Nikada nije učinio nešto čime bi dobio slavu od ljudi. Ako je izlečio bolesnika rekao mu je: „Nemoj to govoriti nikome.“

Da li vidiš Njegovu poniznost? On je želeo da sva slava bude prineta Ocu! Nikada nije želeo da privuče nekoga sebi. Njegova iscelenja, iako ih je činio u javnosti, nisu bila iz motiva da privlači pažnju na sebe!

Koji divni primer imamo kakav čovek treba da bude! Pomislite šta bi se desilo ako bi svet bio pun takvih ljudi. Ali, ti možeš napraviti početak u svom životu sada!



arrow_rtl Prethodni naslov - Poniznost u Isusovom dolasku na zemlju


arrow Sledeći naslov - Poniznost u Isusovoj smrti


03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Jer ste blagodaću spaseni kroz veru, i to nije od vas, dar je Božiji. Ne od dela, da se niko ne pohvali"

(Ef.2:8,9)