Glavni meni

Pretraga

Isus je nadvladao greh Štampa
Napisao Zac Poonen   


Želimo nastaviti da posmatramo Isusov život kao savršeni primer koji nam je Bog dao na ovoj zemlji i pokazao kako želi da čovek živi. Danas želimo pogledati Njegovu svetost i čistotu. Bog je svet i On je rekao: „Budite sveti, jer sam ja svet“, ali za nas, ljudska bića koja su stvorena sa slobodnom voljom, svetost može da dođe jedino nadvladavanjem iskušenja, tako što kažemo „ne“ iskušenju. Mi nismo nasledno sveti. Kada se rodimo mi smo nasledno grešni. Zapravo, čak kada je Adam bio stvoren, ni on nije bio nasledno svet, već nasledno bezazlen. On je takođe trebao da izabere Boga i da kaže „ne“ iskušenju da bi bio svet. Na isti način, da bismo danas bili sveti potrebno je da imamo iskušenja. To je zapravo jedan cilj iskušenja. Iskušenja nisu predviđena da nas odvedu u greh, nego baš suprotno od toga. Ona su predviđena da nas vode u svetost! Svetost znači biti duhovno zdrav i snažan.

Zašto ljudi idu u teretanu i tamo rade vežbe sa tegovima i oprugama, potčinjavajući svoje mišiće različitim otporima i teretima. Za čega služi sva ta oprema u teretani? To nije lako. Nije lako dizati tegove i vežbati sa tim oprugama i raznim stvarima. U suštini, to je napor! Ali, zašto ljudi trpe taj napor? Čak su spremni da daju novac da bi trpili taj napor. Da li znate zašto? Zato što žele fizički zgodno telo, a telo može postati zgodno jedino kada se svaki njegov mišić potčini naporu i otporu. Dakle, sva ta oprema u teretani je predviđena da svakom mišiću na telu pruži određen otpor. Osoba čiji mišići nisu potčinjeni otporu biće jednostavno debela. Kada doktori savetuju debele osobe da se oslobode viška kilograma, oni preporučuje vežbe. Drugim rečima: „Pružite svojim mišićima određen otpor.“

Potpuno je isti princip u duhovnom smislu. Treba da budemo potčinjeni nekom otporu. Treba da imamo nešto što nam pruža otpor i treba da pružamo svoj otpor tome i da ga nadjačamo da bismo bili duhovno zgodni, mišićavi i snažni, ili drugim rečima – sveti! Zato Biblija kaže u Jakovu 1:2 – „Svaku radost imajte, braćo moja, kada padate u različite napasti.“ E sada, ovo nije uopšteno shvatanje kako se suprotstaviti iskušenju. Većina ljudi misli: „O čoveče, tako bih voleo da se nikada nisam suočio sa iskušenjem.“ To je kao kada bi debeli čovek rekao: „O, neću da radim nikakve vežbe. Potreban veliki trud za to i to je problem.“ I kakav je rezultat? On nikada ne postane mišićav. Hrišćanin koji kaže: „O, ja ne želim da se suočavam ni sa kakvim probama. Ne želim da se suočavam ni sa kakvim iskušenjima“ nikada neće biti duhovno mišićav i zdrav hrišćanin. Nemoguće je! Svetost može doći jedino kada želiš da kažeš „ne“ iskušenju! Dakle, šta treba onda da radiš? Jakov kaže: „Smatrajte napasti za veliku radost.“ To je kao kada debeli čovek odlazi u teretanu i smatra za veliku radost da bude u okruženju sve te opreme. On počne da vežba, višak kilograma postepeno nestaje iz njegovog tela i posle godinu dana on postaje zdrav, mišićav čovek. Zar to nije dobro? Zar to ne bi bilo dobro? Zar nije trebao da smatra za veliku radost kada su njegovi mišići bili potčinjeni otporu? Jakov ovde govori o potpuno istoj stvari, ali pošto ljudi to nisu razumeli, oni misle da je najbolji put izbegavati iskušenja i izbegavati probe. To nije najbolji put!

Izvanredna stvar je da je čak i onaj koji je bio bezgrešan (Isus) trebao da bude iskušavan. To je misterija! Zašto je On trebao da bude iskušavan? U Mateju 4 čitamo da mu je đavo prišao i da Ga je kušao. Tamo se pominju tri iskušenja, a u Jevrejima 4:15 kaže da je On bio u svačemu iskušan, kao i mi, ali nikada nije pogrešio. Izvanredno je da je Isus Hrist, savršeni i bezgrešni Božiji sin, takođe imao iskušenja u svim sferama! Biblija kaže u Jevrejima 6:20 da je Isus naš preteča. Preteča je onaj koji je istrčao trku pre nas i pokazao nam stazu koju treba da sledimo. Dakle, kao onaj koji je nešto prošao pre nas, On nam danas kaže: „Sledite me.“ Biblija kaže u Jevrejima 12:1-2 da gledamo na Njega koji je ispred nas istrčao tu trku i da mi trčimo za Njim u toj trci. „Pomislite dakle na onoga koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo...koji se odupreo grehu do krvi.“ Isus je izdržao svako iskušenje koje može doći na ljudsko biće. On je u svemu bio iskušavan, kao i mi, i On je kao čovek nadvladao svako iskušenje silom Svetog Duha! Da se Isus suočio sa iskušenjima kao Bog, ne bi bilo ništa specijalno što ih je nadvladao. Zapravo, Biblija kaže da se Bog ne može iskušati. Tako kaže u Jakovu 1:13. „Bog se ne može zlom iskušati.“ Dakle, Isus je trebao da se odrekne te privilegije dok je hodao na zemlji kao čovek, da bi bio iskušavan – da bi nam bio primer. Da je On nadvladio iskušenje u sili Božijoj (mislim, kao Bog) i onda rekao nama ljudskim bićima da ih nekako nadvladamo (a mi nismo Bog), to bi bilo poput oca koji sedi na motoru i vozi 80km/h i kaže svom malom sinu da ga prati na putu. „Hajde za mnom.“ Zar nije smešno da otac vozi 80km/h i kaže svom sinu da ga prati trčeći? Kako bi Isus mogao da nam kaže: „Sledite me“ da se suočavao sa iskušenjima kao Bog? U svakom slučaju, kao što sam rekao, Bog se ne može iskušati! Dakle, Isus se suočavao sa iskušenjima kao čovek i nadvladao ih je silom Svetog Duha, a to je ista sila koja je nama dostupna. To je ono što nam daje nadu kada se suočimo sa iskušenjem!

Đavo bi voleo da ti ukrade tu nadu pokušavajući da ti kaže: „Ne, ti ne možeš nadvladati iskušenja. Ti ćeš uvek biti poražen.“

Ali, reci mu: „Kako je Isus nadvladao?“

On će reći: „O, pa On ih je nadvladao kao Bog.“

Zar to Biblija govori? Ne! Kako je On nadvladao Sotonu? Citirajući Božiju reč! I ti možeš nadvladati iskušenje na isti način. Biblija kaže: „Uzmite mač duhovni koji je Božija reč“ i tako ćemo oterati Sotonu u sili Svetog Duha. Isus se molio, tražio pomoć i pobedio! E sada, ako bi danas trebali da se suočimo sa nekim iskušenjem sa kojim se Isus nikada nije suočio, mogli bi da mu kažemo: „Pa dobro, Gospode, Ti ne razumeš sa čime se ja suočavam.“ Ali, to nikada ne možemo reći zato što On razume! Biblija kaže da On razume naše borbe i slabosti, u Jevrejima 4:15. I jedna stvar koju je Isus demonstrirao svojim životom na zemlji jeste da je On kao čovek, silom Svetog Duha poslušao svaku Božiju zapovest! Ako mi to ne činimo, problem je što nismo svesrdni u Bogu, kao što je On bio. Zato Biblija kaže u 1.Jov.2:6 da svako ko kaže da stoji u Hristu treba da hodi onako kako je On hodio. Da li je to moguće? Da nije moguće ne bi postojala takva zapovest u Pismu. Drugi prevod kaže: „Svako ko kaže da je hrišćanin treba da živi onako kako je Isus živeo.“ Da li je to stvarno istina? Život Isusa Hrista je bio demonstracija kako mi treba da živimo. E sada, mi nećemo moći da kažemo da hodamo kao Hrist. Ustvari, ja nisam sreo osobu na zemlji koja hoda isto kao Isus Hrist. Niti smo to ti ili ja, ali ako to postavimo sebi za cilj i ako imamo veru, treba da se damo na to svršenstvo i kažemo: „Gospode, želim da hodam kao Ti.“ Sveti Duh će nas preobražavati iz jednog nivoa slave u drugi, u Hristovo obličje. Pavle je rekao da On sâm još nije to dostigao, ali se sezao prema tome. On je rekao: „Trčim biljezi, ka daru gornjeg zvanja Božijeg u Hristu Isusu.“ On je želeo da živi kao što je Isus živeo i to je postavio sebi za cilj i malo po malo približavao se tom cilju. Osoba koja nema cilj neće ni znati gde se nalazi.

To je kao penjanje na planinu. Ako tvoj cilj nije vrh planine, šta će se desiti? Ti ćeš jednostavno biti u podnožju planine i posle 25 godina. Ali, ako tvoj cilj zaista bude vrh planine, svake godine ćeš ići više, više i više i postajaćeš sličniji Hristu. To je hrišćanski rast. Kako je Isus pobedio? Kada se suočio sa iskušenjem i kada je osetio otpor, On se odupreo tome u sili Svetog Duha. Umro je sebi i pobedio je! Biblija kaže: „I vi se tom istom misli naoužajte“ 1.Pet.4:1,2.

Ovde možda postoji pogrešno razumevanje zato što neki ne razumu suštinu greha. Suština svakog greha jeste zapravo činjenje sopstvene volje! E sada, ako je to suština greha, šta je onda suština svetosti? Odreći se svoje volje i činiti volju Božiju! To je svetost i mi čitamo da je Isus rekao u Jovanu 6:38 – „Ja siđoh s neba ne da činim volju svoju (to jest, da grešim), nego volju oca koji me posla (da budem svet).“ U Getsimanijskom vrtu On je rekao: „Ne moja, nego tvoja volja Oče neka bude.“ Isus je ponudio svoju ljudsku volju kao kontinualnu žrtvu. On je rekao: „Nikada neću činiti svoju volju.“ To zapravo znači da On nikada nije zgrešio. On nikada nije učinio svoju volju!

To vidimo u malom detetu. Dete želi da čini svoju volju. Ta tvrdoglavost je greh! Isus je upozorio svoje učenike u Getsimanijskom vrtu: „Molite se! Telo je slabo. Vaš duh može da želi da živi svet život, ali telo je slabo.“ Zato nam je potrebna sila Svetog Duha da bi se odrekli svoje volje i da bismo činili volju Božiju.

Odluči da to bude tvoj cilj, dragi prijatelju! Veruj danas da je moguće da i ti živiš svet život, da se penješ sve više i više na tu planinu postajanja kao Isus Hrist!



arrow_rtl Prethodni naslov - Poniznost u Isusovoj smrti

 

arrow Sledeći naslov - Isus je činio Božiju volju

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv"

Luka 6:36