Naslovna > Propovedi > Tekstualne propovedi > Osnove Hristove nauke > Isus je vrednovao sve ljude

Glavni meni

Pretraga

Isus je vrednovao sve ljude Štampa
Napisao Zac Poonen   


Danas želimo da razmišljamo o jednoj reči koju ljudi puno koriste, ali ih većina ne razume. To je reč „ljubav“. Prava ljubav je nesebična! Ljubav na koju puno ljudi misli jeste zapravo sebična požuda. Sada želimo da razmatramo šta znači stvarno voleti, kao što možemo da vidimo u životu Isusa Hrista, našeg Gospoda!

Kada govorimo o svetosti, puno ljudi misli da je svetost suva, uštirkana, odbojna, surova, striktna religija, ali to nije svetost koju je Isus pokazao. Bog je svet, apsolutno svet, ali Biblija kaže da je Bog ljubav. Prava svetost je savršena ljubav. Želim to ponoviti. Da li ste čuli? Prava svetost je savršena ljubav! Ako poseduješ svetost bez ljubavi, to nije svetost Isusa Hrista. To je takozvana svetost Fariseja. To je samopravednost!

Možda imaš disciplinovan život, uredno plaćaš račune, moliš se, čitaš Bibliju, daješ desetak i činiš mnoge stvari, ali ti si kao „kostur“ i ne možeš da privučeš ljude. Ljudima nije atraktivan kostur. Zamisli da jedne noći hodaš mračnom ulicom i vidiš kako kostur hoda prema tebi, baš kao kostur: zglobovi i kosti idu prema tebi iz suprotnog pravca. Šta bi radio? Da li bi želeo da ga zagrliš i potrčiš da bi ga što pre sreo, ili bi se okrenuo i počeo da bežiš?

Takvi su bili Fariseji! Ljudi su samo hteli da beže od njih. Nažalost, takvi su mnogi samopravedni hrišćani, čak i hrišćani koji kažu: „Mi idemo u skupštine koje su odvojene od sveta. Mi nismo kao mrtve denominacije. Mi smo odvojeni od njih. Mi smo sveti....“, ali oni su kao kosturi. Ljudi beže od njih. Oni su kao Fariseji. Ali, Isus nije bio takav.

Da, treba da budemo sveti! Treba da imamo istinu, ali Biblija kaže da je slava Božija koja se pokazali u Isusu Hristu bila puna blagodati i istine! (Jovan 1:14). Postoji ravnoteža! Vidite, da li su vašem telu potrebne kosti? Da li su nam potrebne kosti ili ne? Kada ne bi imali kosti, ne bi mogli da ustanemo. Ne bi mogli da sednemo. Jednostavno bi se skljokali, kao meduza koja nema kosti. Duhovno gledano, neki ljudi su upravo takvi. Znate, postoji određeni hendikep u tome što imamo kosti. Na primer, ne možeš se provući kroz neki uzak prolaz, ali meduza može da se provuče kroz šta god hoćeš. Ona može jako da se istanji i prođe kroz mali otvor, zato što nema kosti. Meduza je kao sunđer. Sunđer možeš provući kroz kakav god hoćeš prolaz, bez obzira na oblik i veličinu, ali čovek ne može da se provuče pošto ima kosti. Duhovno gledano, neki ljudi su kao meduza. Oni prave kompromis. Nemaju svoja presvedočenja. Ne stoje uz istinu. Ne stoje uz svetost! Oni su kao ljudi bez kostiju. To sigurno nije Božija volja!

Sa druge strane, ako imamo samo kosti, kao što sam spomenuo, bili bi kao kostur. Plašili bi ljude! Ali, Bog je tako divno stvorio ovo telo. Šta je to što čini naše telo atraktivnim? Kosti su prekrivene telom. Kada kažeš da je neko zgodan, ili za devojku da je lepa, šta to znači? To ne znači da su oni samo kosturi! Mislim, ako bi sklonio njihovo telo, njihovi kosturi bi izgledali isti kao i od najružnijih ljudi na svetu. Telo koje prekriva kosti je divno istaknuto i to čini određenu osobu atraktivnom. Sada primenimo to na hrišćanski život. Hrišćanski život nije samo istina, nego i blagodat preko istine koja čini reči privlačnom! To je ljubav i svetost. Bog je svetlo i Bog je ljubav. Te dve stvari su nerazdvojive. Prava svetost je puna ljubavi i prava ljubav je savršeno čista! Dakle, u nekom smislu, te stvari se ne razlikuju. Mislim, kada ljudi kažu da imaju veliku ljubav prema svima, a ne žive u čistoti i pravdi, to jednostavno nije Božanska ljubav. To je veštačka sentimentalnost. Oni koji govore da imaju veliku svetost, a nemaju saosećanje i ljubav prema ljudima, oni su jednostavno Fariseji.

Dakle, kako je to bilo u Isusovom slučaju? On nije bio kostur, a ni meduza. On je imao kompletnu istinu. On je stojao uz istinu svega što je Božiji zakon govorio, više nego Fariseji, ali ipak nije bio samo kostur. Kosti su bile prekrivene telom, kako je Bog predvidio da ljudska bića izgledaju. I to je ravnoteža Božanske slave koju je Sveti Duh došao da dâ meni i tebi - ne da te učini kao „kostura–hrišćanina“ koji tera druge ljude. Bog ne želi da budemo ni kao meduze – da stalno pravimo kompromise i da možemo da se provučemo kroz svaki prolaz. Ne, Bog ne želi ni to.

Čitamo da je Isus govorio istinu, ali ju je govorio u ljubavi! Njegove reči su imale autoritet, ali one su bile ljubazne. Kada kaže da je Bog ljubav, to ne znači da On samo glumi ljubav. Osoba može da odglumi ljubav, a da uopšte ne postoji ljubav u njenom srcu. To može biti samo spoljašnja gluma čiji motiv je da se impresioniraju bližnji. Isus nije tako činio dela ljubavi. Mi možemo imitirati nekoga i činiti dela ljubavi: pomagati siromašnima, činiti dobro... Ali ne, Isusova ljubav je dolazila duboko iz Njegovog srca. Svetost i poniznost mogu biti samo namazani od spolja, ali to je samo odeća koju osoba može odenuti i skinuti, ali Isus je rekao da ko Njega veruje, iz njegove najveće unutrašnjosti poteći će reke žive vode. Duhom ispunjen čovek je čovek iz čije najdublje unutrašnjosti ističu poniznost, svetost i ljubav. Naše misli i naši stavovi postaju sveti i puni ljubavi. Ne samo reči i dela, jer to može biti jednostavno diplomatija! Znate, kada nešto radimo ili govorimo, naše misli i stavovi prema toj osobi ili prema tim ljudima daju određeni miris našem životu. Naši bližnji mogu to lako otkriti. Reči i dela ljubavi se uopšte ne uračunavaju, ako su naše misli i stavovi prema drugima još uvek puni kritike i sebičnosti! Biblija kaže u Psalmu 51:6 - David je to rekao nakon što je zgrešio: „Bog voli istinu u najdubljem delu našeg bića“. On želi da ljubav ističe iz naših srca. Tako je bilo u Isusovom slučaju.

Dakle, kada posmatramo Isusov život, možemo videti šta Sveti Duh želi da uradi u našem životu. Dopusti mi da najpre kažem da ako voliš osobu, ti ćeš je vrednovati! Vidite, Isus je jako vrednovao svako ljudsko biće. Nije bila važna njihova kultura, inteligencija, pamet, bogatstvo. Znate, vrlo je lako vrednovati ljude po kulturi, inteligenciji i bogatstvu, ali pobožan čovek će vrednovati sve ljude, bilo da su oni odeveni u sakou i kravati, bilo da je u pitanju prosjak. Ako ne možeš da vrednuješ prosjaka kao jedno Božije stvorenje, kao nekog ko je stvoren prema Božijem obličju, da li znaš da Biblija kaže u Jakovu 3 da su sva ljudska bića stvorena prema Božijem obličju? Da, čitamo to u Jakovu 3 gde se govori o korišćenju našeg jezika. U devetom stihu kaže da su ljudi stvoreni prema Božijem obličju. Šta ćemo sa tim nepismenim prosjakom u prljavoj odeći i nedostatkom kulture, da li je on stvoren prema Božijem obličju? Ako jeste, ti ćeš ga poštovati! Isus je poštovao sve ljude. On nije pravio nikakvu razliku između bogatih i siromašnim, obrazovanih i neobrazovanih, kulturnih i nekulturnih, i čak između pravednih i grešnih. On je vrednovao sve ljude zato što ih je sve Bog stvorio. Sve ljude voli Bog! On je došao da umre za sve!

Možda mislimo, kada počnemo da volimo vernike iz naše lokalne crkve, da je to nešto odlično. To sigurno jeste odlično, ali Isus je voleo sve ljude. Šta misliš, da li je On izlečio samo bolesnike koji su verovali u Njega radi spasenja od greha? Ne, On je izlečio puno bolesnika koji nisu bili zainteresovani da prime još nešto od Njega. Takva je bila Njegova dobrota! Isus nikada nije prezreo nekoga zbog njegovog siromaštva i ružnoće. Ne! Isus je jednom rekao da ceo svet nije toliko vredan koliko je vredna jedna ljudska duša. On je toliko vrednovao ljude. Znate, baš kao što vi vrednujete svoje blago, vaše akcije, vašu kuću, zemlju, račun u banci, zlato, auto itd...za Isusa je jedna ljudska duša vredila više od svega toga. Mnogo više od toga! Isus je rekao da jedna duša vredi više od celog sveta! Zato se On radovao u ljudima. On je vrednovao ljude, radovao se u njima. On je video te ljude kao one koje je Sotona svezao i prevario i Isus je čeznuo da ih dovede u svetlo i da ih oslobodi. Njegova ljubav prema ljudima je toliko velika da je želeo da plati vrhovnu cenu smrti da bi oslobodio ljude iz kandži greha u njihovom životu. Pošto je želeo da umre za ljude da bi ih izbavio od njihovih greha, On je imao pravo da tako napadno propoveda protiv greha. Znate, Isus se jednom okrenuo prema Farisejima i rekao: „Porodi aspidini“. Šta mislite, da li vi i ja možemo to da kažemo religioznim ljudima iako su oni loši kao i Fariseji? Dobro, možeš to da im kažeš ako ih voliš toliko da si spreman da umreš za njih. U suprotnom ne možeš. Jako je lako ustati i izreći to. Svaki bezumnik može ustati i izreći te reči, ali reći ih u Hristovom Duhu je nešto sasvim drugo. Setite se, On je bio spreman da umre da bi ih spasao od njihovih greha i zato je imao pravo da kaže tako grube reči. Mi nemamo prava da propovedamo protiv greha ako ne želimo da radimo sve što je u našoj moći da bi ljudi bili izbavljeni od svojih greha. To znači govoriti istinu u ljubavi. Govoriti istinu je lako. Svako može to da radi. Neki ljudi misle: „Ja sam veliki prorok. Ja ću govoriti istinu.“ Ali, da bismo bili kao Isus, treba da govorimo istinu u ljubavi.

Dakle, hajde da pažljivije posmatramo Isusov život i vidimo kako je ljubav izlazila iz Njegovog srca. Tražimo da Sveti Duh ispuni naša srca tom istom ljubavlju!



arrow_rtl Prethodni naslov - Isus je činio Božiju volju

 

arrow Sledeći naslov - Isus je više vrednovao ljude nego stvari

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Blago čoveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica."

(Jeremija 17:7)