Naslovna > Propovedi > Tekstualne propovedi > Osnove Hristove nauke > Moliti se stavljajući Boga na prvo mesto

Glavni meni

Pretraga

Moliti se stavljajući Boga na prvo mesto Štampa
Napisao Zac Poonen   

Nije bilo takve osobe koja je živela na zemlji, koja se molila i komunicirala sa Bogom i koju je Bog poslušao svaki put - kao Isus Hrist dok je bio na zemlji kao čovek. Znači, ako postoji neko ko može da nas uči kako da se molimo i komuniciramo sa Bogom, to je Isus! Matej 6:9.


Razmatrali smo kako ne treba da se molimo. Isus je najpre očistio teritoriju od đubreta. Znate, kao što, kada odete na prazan plac gde se nalazi mnogo đubreta, treba najpre da to očistite i iskopate zemlju pre nego što položite temelj, na isti način Isus je očistio teritoriju od đubreta tako što je rekao ljudima da se ne mole da bi tražili čast od drugih ljudi i da se ne mole misleći da će ih Bog čuti ako budu ponavljali mnoge reči. (Tada je rekao: „Pošto smo raščistili te dve stvari“...) I ako imaš neke sumnje u vezi toga da li Bog poznaje sve tvoje potrebe, isteraj sve to iz svog razuma.


Tada je rekao: „Kada se molite, počnite ovako: Oče naš koji si na nebesima.“ Ovako nas je Isus učio da počinjemo svoju molitvu iz sledećeg razloga. U celom Novom Zavetu jedan od najvažnijih zahteva koji se spominje da bi molitva bila odgovorena jeste vera. U suštini, Biblija kaže u Jakovu 1 da ako tražimo od Boga mudrost kada se molimo (tu se govori o mudrosti, ali princip se odnosi za svaku molitvu), kako treba to da radimo. Kaže (Jakov 1:6) – „Neka ište sa verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću. Jer takav čovek neka ne misli da će nešto primiti od Boga.“ Dakle, ovde vidimo da je vera toliko važan zahtev kada se molimo i tražimo nešto od Boga, da čak ako imaš i potrebu, imaš i breme, imaš i veliku čežnju za nečim i očajno to zahtevaš, ako ipak nemaš vere, Biblija kaže u Jakovu 1:7 da nećeš primiti ništa! Apsolutno ništa od Gospoda! A ipak, mnogi ljudi ne razumeju važnost toga. Oni misle: „Dobro, ja sam se molio. Mislim da je Bog čuo.“ Pitanje je: „Da li si se molio sa verom? Da li veruješ da će Bog čuti ili nisi siguran da te je čuo? Jesi li kao ateista koji se pita da li tamo gore postoji Bog koji nas uopšte čuje?“ Biblija kaže da onaj koji hoće da dođe Bogu mora da veruje da postoji Bog (Jevrejima 11:6) i da Bog nagrađuje one koji Ga traže celim srcem. To je vera! Najpre moraš verovati da tamo gore postoji Bog koji te može čuti, i drugo, taj Bog pojedinačno nagrađuje svaku osobu koja Ga traži celim srcem - koja god osoba da je u pitanju!


Dakle, da bi ohrabrili i ojačali svoju veru, Isus je rekao da počinjemo molitvu rečima: „Oče naš koji si na nebesima“, zato što sa te dve rečenice (Oče naš, i koji si na nebesima) imamo dve činjenice u vezi Boga koje će ojačati našu veru! Prva je da je On naš otac. On nije glavni direktor velike kompanije na čijim vratima treba da čekamo sa spoljašnje strane da nam se otvori da bismo ušli. On nije neki veliki religiozni vođa kod kojeg pokušavamo da dobijemo prijem za čega postoji velika lista čekanja. Ne! On je ljubljeni Otac. Dete može otići i videti i pričati sa ocem uvek, a tako možeš i ti! To je Isus učio! Naš Otac je onaj koji nas voli, koji se brine za nas, koji je zainteresovan za nas, koji želi da nam pomogne na svaki mogući način! Kada se moliš, u tvom razumu mora biti utvrđena ta istina da govoriš Ocu! Kao što smo razgledali u našem prošlom proučavanju, nije stvar u ponavljanju tih reči svaki put kada se molimo, nego u svesnosti realnosti tih reči kada se molimo – da se molimo Ocu, našem Ocu!


I drugo, mi se molimo Onom koji živi na nebu! Molimo se Bogu koji vlada na nebu i koji ima autoritet nad celim univerzumom! Dakle, On nije samo neko ko nas voli, nego takođe neko ko ima tako fantastičnu silu da upravlja celim univerzumom. On je na nebu! Pošto znamo da nas voli, naša vera jača i pošto znamo da je On svemoćan u svoj svojoj sili, naša vera ponovo jača. Te dve stvari treba da znamo! Jedna je da nas Bog savršeno voli, a druga da je Bog svemoćan. Obe te stvari se pojavljuju u prvoj rečenici te molitve: „Oče naš (koji nas voliš) koji si na nebesima (suveren u kontroli svega što se dešava).“


Ako ne počnemo ovde, nećemo imati veru! Dakle, kada počneš da govoriš Bogu ili kada hoćeš da tražiš nešto od Njega ili da Mu govoriš, dobro je da se zaustaviš i zapitaš kome govoriš. I kada si jednom siguran da govoriš Onom koji te neizmerno voli i Onom koji ima silu da uradi sve u ovom univerzumu - kada jednom vidimo veličinu Boga, veličinu Njegove sile i veličinu Njegove ljubavi, tada smo spremni da se molimo! U suprotnom, naše molitve biće beskorisne zato što će biti bez vere! Ako govoriš Bogu kao da je On neki stranac ili nešto poput toga, možeš se moliti dugo, ali ništa se neće desiti. Ja mislim da mnogo, mnogo molitvi koje mole hrišćani nikada ne dobije odgovor! Možda 90% molitvi ili više, zato što nema vere!


E sada, kada se radi o zemaljskim stvarima, možda zamišljaš da si dobijao neke odgovore od Boga u molitvi, ali Isus je rekao u Mateju 5 da je Bog toliko dobar Bog da čini da sunce izlazi jednako i dobrima i zlima. On čini da kiša jednako pada pravednima i nepravednima. Dakle, ti materijalni blagoslovi su za sve ljude. Čak i kada se ne mole za to, oni ih imaju. Ateista dobija kišu za svoju njivu, bez obzira što se ne moli za to. Dakle, ja ne govorom o tim uopštenim blagoslovima koje svi dobijaju, nego o specifičnim stvarima koje tražimo od Boga. Možeš ih imati ako tražiš u veri od svog Oca koji je na nebesima - od Onog koji te savršeno voli i koji ima svemoguću silu!


I prvi zahtev u ovoj molitvi u Mateju 6 jeste: „Neka se sveti ime Tvoje.“ Postoji šest zahteva u ovoj molitvi, „Neka se sveti ime tvoje, neka dođe carstvo tvoje, neka bude volja tvoja na zemlji kao i na nebu, hleb naš potrebni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo svojim dužnicima, i ne navedi nas u napast nego nas izbavi od zla.“ Prva tri zahteva se tiču Boga, a sledeća tri se tiču naših potreba i potreba naših drugara u veri. Dakle, pre nego što dođemo do naših potreba, vidimo da je Isus učio da se molimo u vezi Božijeg carstva, Njegove slave i Njegovog imena. Time nas je učio o važnosti stavljanja Boga na prvo mesto u našem životu. Čak ako su naše potrebe i očajne i jako velike, Isus nas je ipak učio da to stavimo na drugo mesto, jer kada najpre tražiš Carstvo Nebesko, sve ostalo će ti se dodati. Dakle, ako ne tražimo Carstvo Božije prvo, a tražimo te druge stvari, možemo dobiti neke od njih, ali one nam neće biti od pomoći ili na blagoslov. U tome je stvar.


Dakle, Isus nas je učio da budemo usredsređeni na Boga u našem životu, a takođe i u našim molitvama. Nezgoda sa kompletnom rasom ljudi od Adamovih dana jeste da smo svi mi usredređeni na sebe! Jedan rezultat greha koji je došao na Adamovu rasu jeste da smo usredređeni na sebe! Uvek mislimo: „Šta možemo dobiti? Kako ovo može koristiti meni i mojoj porodici?“ I svaki biznismen na svetu živi po tom principu: „Koji profit mogu izvući iz toga? Kako će mi ovo koristiti?“ Većina hrišćana takođe živi po tom principu: „Kako će mi ovo koristiti?“ A Isus je došao da nas oslobodi od greha! Došao je da nas oslobodi od te zemaljske, izopačene ideje hrišćanstva gde imaš samo religiozni, spoljašnji utisak koji daješ drugima da si duhovan i sve to, ali u svom privatnom životu tražiš ličnu dobit isto koliko i najsvetovniji biznismen u svetu. To je licemerje!


Znači, treba da promenimo naš način razmišljanja. Biblija to naziva obnovljenjem našeg uma u Rimljanima 12:2. Obnavljanje svog uma je nešto što nas vodi da na sve stvari gledamo najpre sa Božije tačke gledišta, a ne sa naše sebične, samocentrične tačke gledišta. Dakle, gledati sa Božije tačke gledišta znači da mi najpre kažemo: „Gospode, želimo da se molimo u vezi Tvog imena. Tvoje ime je obečašćeno u svetu. Mi ne želimo da ono bude obeščašćeno! Želimo da Tvoje Carstvo dođe na svet. Svetom sada vlada Sotona, a mi želimo da Ti dođeš i vladaš u svom Carstvu. I mi želimo da se tvori Tvoja volja! Gospode, svet je pun ljudi koji čine svoju volju. Ja takođe činim svoju volju, ali Gospode smiluj nam se i pomozi nam da činimo Tvoju volju na zemlji isto onako kako se ona čini na nebu. Na nebu anđeli čine Tvoju volju radosno i dobrovoljno i ja želim da je činim isto tako u mom životu.“


Dakle, briga za Božije ime, za Njegovo carstvo i za Njegovu volju treba biti primarna! Tada smo naučili da se ispravno molimo!



arrow_rtl Prethodni naslov - Ne moliti se beznačajnim ponavljanjem

 

arrow Sledeći naslov - Moliti se za Božije interese

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Dragovoljno služite, kao Gospodu, a ne kao ljudima"

(Ef.6:7)