Naslovna > Propovedi > Tekstualne propovedi > Osnove Hristove nauke > Moliti se za svoje materijalne potrebe

Glavni meni

Pretraga

Moliti se za svoje materijalne potrebe Štampa
Napisao Zac Poonen   

Danas želimo da vidimo tajnu kako Bog može odgovarati na naše molitve i ako slušaš pažljivo i naučiš da se moliš onako kako nas je Isus učio, to može promeniti tvoj život. U našem prošlom proučavanju posmatrali smo šta znači stavljati Boga na prvo mesto u našem životu i u našim molitvama. Kada smo to jednom učinili, Isus je rekao u Mateju 6:9-11 da se molimo: „Oče naš koji si na nebesima. Prvo i najveće breme, zahtev i čežnja mojeg srca jeste da se Tvoje ime sveti, a sledeće breme, zahtev i čežnja koju imam u svom srcu jeste da Tvoje Carstvo dođe, i treća želja, čežnja i zahtev jeste, Gospode, da Tvoja volja vlada i na zemlji kao na nebu!“


Šta mislite, da li se puno vernika stvarno moli tako? Mislim, mnogi vernici se mole tom molitvom od detinjstva, kao papagaji, ali nikada se nisu zaustavili da razmisle o tome šta govore. Oni prave upravo tu grešku o kojoj je Isus rekao baš na početku: „I kad se moliš Bogu ne budi kao licemeri...I kad se molite, ne govorite mnogo (ne ponavljajte beznačajne stvari)“. Kada jednom ispravno razumemo šta je Isus ovde pokušavao da naglasi, primetićeš da ako stvarno tako počneš da se moliš, postaćeš duhovan čovek! Stvarno ćeš biti duhovan! Zamisli da tvoja primarna želja u životu bude da Božije ime bude proslavljeno i da Njegovo Carstvo dođe na zemlju i da Njegova volja vlada, i da je to najvažnija stvar u tvom životu, a ne da puno zarađuješ, ili da tvoja leđa budu isceljena, ili bilo koje stvari poput toga. I te stvari su tu, ali one su sekundarne. Da li možeš da zamisliš kako bi tvoj život izgledao ako bi počeo tako da se moliš stalno – stavljajući Božije interese na prvo mesto? To bi potpuno promenilo tvoj život. Postao bi drugi čovek i druga žena, umesto da si primarno okupiran svim ostalim zemaljskim problemima.


Kada jednom stavimo Boga na prvo mesto, a razlog što je Isus rekao da treba da stavimo Boga na prvo mesto jeste u tome da mnogi ti drugi problemi nikada neće biti rešeni ako ne stavimo Boga na prvo mesto! Možeš se rešiti jedne, a dobiti drugu vrstu problema, zato što Bog nije na prvom mestu u tvom životu. Ali, kada jednom staviš Boga na prvo mesto u svom životu, ne kažem da nećeš imati probleme, ali kažem da će Bog intervenisati i da će te učiniti trijumfalnim usred tih problema! Biblija kaže da pravednik ima mnogo nevolja. Psalam 34:19 - „Mnoge nevolje ima pravednik, ali ga od svih izbavlja Gospod.“ U tome je razlika! Svetski ljudi se takođe suočavaju sa problemima, ali nemaju nikoga da ih izbavlja. Mi imamo Oca na nebu!


Dakle, nauči da u svemu stavljaš Boga na prvo mesto u svom životu. Nemoj staviti svoj posao na prvo mesto, nemoj staviti školu ili fakultet na prvo mesto, nemoj staviti svoju decu na prvo mesto, ili svoju ženu, ili muža, ili dom, ili imanje, ili bilo šta drugo. Stavi Boga na prvo mesto i vidi koju će promenu to doneti u tvoj život! Tada ćeš postati istinski učenik.


Kada si jednom to učinio, Isus nas je tada učio da se molimo: „Hleb naš potrebni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim. I ne navedi nas u napast; no izbavi nas od zla.“ Zapazite jednu reč, ili hajde da kažemo dve reči, koje se uopšte nisu pojavile u ovoj molitvi: ja i meni. Možemo dodati još jednu: moje. Ja, meni, moje – ove tri reči koje su toliko uopštene u našem jeziku! „Ja sam vrlo, vrlo važna osoba.“ Jedne od najvažnijih reči u engleskom jeziku – ja, meni, moje - nisu nijednom spomenute u molitvi.


Nakon što smo najpre tražili Boga, Božije ime, Božije Carstvo i Božiju volju u našem životu, sledeća stvar koju Gospod želi da nas nauči jeste: „Nemoj sebično misliti samo na sebe, nego misli i o svojim drugarima u veri.“ Otac ima mnogo dece. Da li si gladan? Da li ti je potrebna hrana? Da, naravno, moli se da ti Bog da svakodnevni hleb, ali nemoj zaboraviti da postoje i druga Božija deca koja su gladna. Nisi jedini. Moli se i za njih! Ako imaš hrane u izobilju, nemoj zaboraviti tu drugu Božiju decu koja to nemaju. Dakle, On je rekao: „Kada se molite, recite: hleb baš potrebni daj nam danas. Kada se molite za oproštenje, recite: oprosti nam dugove naše. Kada se molite za oslobođenje, recite: izbavi nas od zla.“ Primećujemo da je Gospod pokušavao da oslobodi ljude ne samo od njihove samocentričnosti, u smislu da Bog nije centar njihovih života, nego takođe i od ove samocentričnosti kada uopšte ne mislimo na ljude koji su oko nas. I On nas je učio da se molimo: daj nam, oprosti nam i izbavi nas.


Dakle, u ovoj molitvi za svakodnevni hleb, Isus nije tražio da se molimo da imamo hleb godinu dana ili nešto poput toga, nego: „Gospode, ako mi daš hleb samo za danas, to je uredu.“ Ja sada ne kažem da zbog toga ne treba da imaš hranu za sutra, ili novac za sutra, ili ušteđevinu, ili stvari poput toga. Ovde se uopšte ne radi o tome! Možeš imati ušteđevinu za svoje potrebe u budućnosti, ili o čemu god da se radi. Nema ništa pogrešno u tome, ali treba da budeš srećan i zadovoljan ako ti Bog dâ da imaš dovoljno za danas. U tome je stvar! To znači, ako ti je Bog dao dovoljno hrane samo za danas, reći ćeš: „Dobro, slava Gospodu! Hvala ti Gospode za danas, i Ti ćeš se pobrinuti za sutra!“ Ako možeš planirati za sutra, samo napred! Nema ništa loše u tome, ali budi zadovoljan sa onim što je obezbeđeno i traži od Boga da podmiri tvoje trenutne potrebe: „Gospode, daj nam danas naš svakodnevni hleb.“


Isus nas ovde nije učio da se molimo za luksuz. Nije tražio da se molimo za naš svakodnevni sladoled, svkodnevni kolač ili bilo šta poput toga, nego samo za naš svakodnevni hleb. Samo za to jednostavno sredstvo koje će održati moju dušu i telo zajedno, koje će održavati moje zdravlje. „To je sve, Gospode. I samo mi daj dovoljno za danas. To je uredu!“ Ovde ne postoji lakomstvo. Isus nas je učio da se molimo za materijalne stvari samo onda kada nam je nešto potrebno. Ne za luksuz! Ne nalazimo nigde u Novom Zavetu nijedno ohrabrenje da se molimo Bogu za raskoš, ali nalazimo ohrabrenje u ovoj molitvi koju je sâm Gospod izgovorio da se molimo za ono što nam je potrebno.


Da, istina je da tvoj Nebeski Otac zna šta ti je potrebno pre nego što tražiš. Zar Otac ne zna da nam je potreban svakodnevni hleb? Za sigurno da. Zašto nam onda to ne bi dao bez našeg traženja? Razlog je Njegova želja za komunikacijom sa nama i On želi da imamo radost i privilegiju odgovorenih molitvi kada dobijamo naš svakodnevan hleb. Zato pre nego što počnemo da jedemo naš obrok, kao hrišćani, uvek pognemo naše glave i molimo se i zahvalimo Bogu za hranu. I ja se nadam da svi vi to radite. Nadam se da u vašem domu ne jurite svi na hranu, a da prethodno ne pognete svoje glave, pomolite se i zahvalite Bogu za hranu. E sada, to ne radimo zato da bi dobili ukusniju hranu, ili tako nešto. To činimo kao izražaj zahvalnosti i time priznajemo da je Bog taj koji je sve obezbedio.


E sada, postoji ateisti i bezbožni ljudi na svetu koji počinju svoje obroke bez zahvaljivanja bilo kome. Dobro, dopustite im da idu svojim putem, ali mi prepoznajemo da je Bog taj koji to daje. Bog nam je otvorio oči da to vidimo. Ti ateisti su slepi, oni ne znaju ko im je obezbedio hranu. Dakle, mi se molimo Bogu ne da bi Ga informisali u vezi naše potrebe, jer On to već sve zna, nego da bismo izrazili našu zavisnost od Njega čak i za naše neophodne materijalne potrebe.


Ovo nas takođe uči da nema ništa pogrešno u tome da se molimo za bilo koju materijalnu stvar koja nam je potrebna. To može biti odeća. Ako ti je potrebna odeća, možeš se moliti za to. To može biti kuća u kojoj treba da živiš - možeš se moliti za to. Za potrebe obrazovanja svoje dece - možeš se moliti za to, jer želiš da nauče da zarađuju svoj svakodnevni hleb. Dobro, u većini zemalja ne mogu zarađivati svoj svakodnevni hleb ako nemaju određeno obrazovanje, tako da nema ništa loše u tome da se molimo za obrazovanje naše dece. Dakle, sve te stvare pripadaju tom kratkom delu molitve: „Hleb naš potrebni daj nam danas. Gospode obezbedi nam ono što je potrebno za naš život na ovoj zemlji. “


Vrlo je interesantno videti da ova molitva za svakodnevni hleb dolazi odmah posle rečenice: „Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“ Kada stavimo ta dva zahteva jedan pored drugog, jedan do drugog, ispadne nešto poput ovoga: „Neka bude volja Tvoja! Gospode, moja čežnja je da se Tvoja volja čini i na zemlji kao na nebu! E sada, da bih mogao činiti Tvoju volju na zemlji, molim te daj mi svakodnevni hleb da bih imao snagu da činim Tvoju volju.“ Dakle, vidite da je razlog što tražimo materijalne stvari da bismo mogli činiti Njegovu volju, a ne našu ličnu! Zato je toliko važno da se najpre molimo: „Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“ i tada da pređemo na naše materijalne potrebe. Naravno, nezgoda sa mnogim hrišćanima jeste u tome što se mole samo za svoje materijalne potrebe. Ne postoji veza između toga i činjenja Božije volje u njihovim životima na zemlji.


Dakle, ovde vidimo da se zahtev za materijalne potrebe pojavljuje i nema ništa pogrešno u tome. Neki ljudi misle da ne treba da se molimo Bogu ni za jednu materijalnu stvar – da je pogrešno moliti se za materijalne stvari i da se mi molimo samo za duhovne stvari. To nije istina! To zvuči vrlo duhovno, ali to je suprotno Isusovom učenju koji nas je učio da čak i pre molitve za oproštenje greha i izbavljanja od zla treba da se molimo za potrebe našeg tela.


Dakle, nemojmo nikad misliti da je ovo telo stvorio Sotona. Bog je stvorio telo i kada stavimo Boga na prvo mesto u našem životu, savršeno je ispravno da tražimo od Boga da obezbedi sve naše materijalne potrebe! Ne raskoš, nego potrebe!


Reč Božija kaže: „Moj Bog će ispuniti svaku vašu potrebu po bogatstvu svojem u slavi u Hristu Isusu.“



arrow_rtl Prethodni naslov - Moliti se za Božije interese

 

arrow Sledeći naslov - Moliti se za svoje duhovne potrebe

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i ide za mnom."
(Luka 9:23)