Glavni meni

Pretraga

Pokajanje Štampa
Napisao Zac Poonen   

Pokajanje podrazumeva preokret našeg života. Ono nam pomaže da se okrenemo prema Bogu. Bog mora da vidi da ga čovek izabira pre nego što može da oprosti greh. Bog ne primorava nikoga da primi ono što ne želi. Bog ti je dao slobodnu volju. Ako ne želiš ono što ti On nudi, On ti neće sasuti to u grlo. Biblija kaže da Isus stoji pred vratima tvog srca i kuca. On čeka na tebe da mu otvoriš vrata, jer je ljubazan. Nikad te neće prisiliti da činiš nešto što ne želiš. On želi da odgovoriš na Njegov poziv.

Biti sjedinjen sa Hristom je nešto poput braka. To je kao čovek koji kaže devojci: "Da, želim da te oženim", ali venčanje nije završeno dok devojka takođe ne kaže momku: "Ja takođe želim." Kada oboje izraze svoju želju, tek onda počinje brak. Čovek je mogao reći: "Želim da te oženim" i onda čekati možda pet godina dok devojka ne kaže "Da". Tako je to sa Bogom. On kaže tebi: "Želim da budem sjedinjen sa tobom. Želim da ti oprostim grehe. Želim da živim u tvom srcu. Želim da promenim tvoj život. Želim da te blagoslovim. Želim da te oslobodim od loših navika", ali On to neće učiniti dok ti ne kažeš "da". On neće prisiljavati sebe na brak sa tobom ako tebe to ne zanima. Iz tog razloga mnogo ljudi u svetu žive bez Boga.

Vidimo mnogo ljudi u svetu koji žive religiozno. Živeti u religiji nije isto što i živeti sa Bogom. Postoji ogromna razlika! Postoji mnogo religija, uključujući hrišćansku religiju. Ljudi uglavnom imaju religiju, jer su rođeni u njoj. Rođeni su u određenoj porodici i idu sa njom na mesta bogosluženja. Ali postoji mnogo razlike između toga i biti ujedinjen sa osobom Boga. Isus Hristos nije došao da počne novu religiju. Ne! To je krivo tumačenje. Isus Hristos nije došao da nas nauči mnogim zakonima, da idemo u crkvu svake nedelje, ne! On je primarno došao da bi nas uveo u odnos sa Bogom kao našim Ocem, u ličnu zajednicu sa Njim, u brak, kao što sam rekao. On je već rekao "da" kada je umro na krstu za tebe i ustao iz mrtvih. On sada čeka na tebe da mu odgovoriš, baš kao što devojka mora da kaže "da." U trenutku kada ti kažeš "da" venčanje je završeno, ti si sjedinjen sa Njime. Zauvek.

Da bi to učinio moraš učiniti ono što Biblija naziva pokajanjem. Pokajanje je vrlo jednostavna reč koja znači okrenuti se. Ako si nekada gledao vojnu paradu, verovatno si video kada vođa vikne "Okret!" Kada vođa izda tu naredbu svi vojnici se okrenu za 180 stepeni, okrenu se licem suprotnoj strani od one gde su pre gledali. To je preokret. I to je u osnovi ono što pokajanje zapravo znači.

Mi smo se rodili sa leđima okrenutim prema Bogu. Nije nas zanimao Bog. Biblija kaže da nema nikoga na svetu koji traži Boga. Mnogi ljudi su religiozni, ali tražiti Boga je nešto mnogo drugačije nego biti religiozan. Od rođenja mi tražimo našu korist i dobit. Čak i ljudi koji su religiozni traže svoju korist i dobitak. Pomisli na sve ljude koji idu na razna mesta hodočašća. Zbog čega oni tamo idu? Idu da bi dobili neke beneficije za same sebe. To je zapravo sebičnost. Oni nisu drugačiji od nereligioznih biznismena koji isto traže svoje interese kada žele da zarade novac u trgovini.

Obratiti se Bogu znači okrenuti se od traženja samo svog puta u životu. Kada kažeš Bogu: „Gospode, želim se okrenuti od svega što tebe omalovažava i što Ti nije ugodno. Želim se okrenuti ka Tebi sada. Do sada su moja leđa bila okrenuta prema Tebi, a moje lice ka svetu, grešnom zadovoljstvu i ugađanju sebi. Sada se želim okrenuti. Želim okrenuti leđa svim tim stvarima, a moje lice ka Tebi! Želim da ugodim Tebi.“

Biblija definiše pokajanje kao okretanje od idola ka Bogu (1 Solunjanima 1:9). Ako obožavamo bilo šta drugo osim istinitog Boga (to može biti novac, mogu biti ja sam, može biti grešna navika) to postaje kao idol u našem životu. I to me okreće od Boga. To postaje moj bog - ta stvar koja je najviša u mom umu. Pokajanje podrazumeva okretanje od svih tih stvari ka jednom istinitom Bogu. Tvoj idol može biti slatka devojka koju voliš. Ona može biti kao tvoj bog u životu, koji zauzima mnogo tvog vremena. To može biti novac, može biti tvoj posao, može biti tvoja kuća ili tvoja kola, može biti bilo šta. Kada smo spremni da se okrenemo od obožavanja tih stvari i kažemo: „Bože, Stvoritelju neba i zemlje, moj Stvoritelju, želim da Ti budeš na prvom mestu u mom životu“, to je pokajanje - okrenuti se i učiniti Boga centrom svog života.

Vrlo često vidimo da je lako zavarati se. Možemo misliti da smo se pokajali zato što smo rekli te reči, ali Biblija takođe govori da trebamo doneti plodove svog pokajanja. Kako dokazujemo da smo se zaista okrenuli od starog načina življenja? Jedan način može biti, ako si u prošlosti ukrao novac od nekoga, ako si zakinuo porez vlastima, kada se jednom pokaješ, ti ćeš to vratiti. Otićićeš kod te osobe i reći: „Žao mi je, ukrao sam novac od tebe, verovatno nisi ni znao za to, godinama ranije. Vraćam ti novac sa kamatom.“ Ako si varao sa porezima, pokajanje bi podrazumevalo vraćanje tog novca državi. Ako si putovao železnicom bez karte, pokajanje bi podrazumevalo isplatu tog novca železnici. Time bi dokazao da si ozbiljan u vezi svog pokajanja, a inače bi bile prazne reči. Mnogi ljudi se okrenu ka Bogu samo rečima. Postoji stih u Bibliji gde Bog kaže: „Ovi ljudi mi se obraćaju njihovim usnama, ali njihova srca su daleko do mene. Njihovo obožavanje je prazna tradicija.“ Tako je sa većinom religioznih ljudi u svetu. Njihova religija je takva da im nikada ne priređuje neugodnost. Znate da je neugodno vratiti se i dati novac koji si nekada nepravedno uzeo. To je ponižavajuće, ali to je dokaz da si zaista prekinuo sa starim načinom življenja.

Ako si nekada izgubio kontrolu nad svojom naravi i vikao na nekog, nazvao ga lošim imenima, pokajanje podrazumeva da odeš kod te osobe i kažeš: "Žao mi je što sam to učinio. Moja je greška. Molim te, oprosti mi." Vidite, to je svega par reči. Potrebno je svega 15 sekundi da to kažeš nekome, ali otkrićeš da je vrlo teško da to učiniš. Zašto je tako teško da kažeš tih 10 ili 15 reči nekome? Zbog ponosa! Mi smo jako ponosni i iz tog razloga mnogi ljudi ne mogu da se obrate Bogu.

Hristos je umro za naše grehe, ali mi se moramo okrenuti prema Njemu da bi primili to oproštenje. Moramo se okrenuti od tog starog načina života koji smo izabirali. Treba da kažemo: „Gospode, ja želim da primim ono što mi daješ.“ Da bi se to desilo, potrebno je da se pokajem, obratim. Inače, ako to samo kažem rečima: "Gospode, meni je žao", a ne želim da ispravim loše stvari koje sam učinio ljudima, to bi samo značilo da nisam stvarno ozbiljan u vezi obraćenja od mog starog načina života. To bi značilo da želim da dobijem oproštenje od Boga jeftino, ali da li znate da oproštenje nije jeftino? Bog je morao da pošalje svog Sina, Isus Hristos je morao da umre. Morao je da prođe kroz svu tu patnju da bi kupio naše oproštenje. Zato, ako Ga želiš jeftino, ako ne želiš da priznaš svoj greh pred ljudima i ako ne želiš da tražiš oproštaj od onih kojima si učinio nešto nažao, tada nećeš dobiti to oproštenje.

Dakle, pokajanje znači da priznajem krivicu obožavanja drugih stvari osim Boga. Trebam doći Bogu i reći: „Gospode, Ti si jedini vredan obožavanja, Ti koga ne mogu videti svojim očima, nevidljivi Stvoritelju ovog univerzuma. Ti si jedini vredan mog obožavanja, i meni je žao što sam obožavao stvorene stvari. Želim se okrenuti ka Tebi!“

Pokajanje ne podrazumeva da treba da daš otkaz na poslu i postaneš monah, ili da se odvojiš od svoje porodice, ništa takvo. Pokajanje ne predstavlja toliko odricanje od zemaljskih stvari koliko raskidanje naše vezanosti za zemaljske stvari. U tome je velika razlika. Bog ti još uvek dozvoljava da imaš svoju kuću, svoj posao, porodicu i sve zemaljske stvari, ali nemoj biti vezan za njih, ne dozvoli da ti budu bogovi! U suštini, ako ih načiniš svojim bogovima to će te upropastiti.

Nije greh koristiti udobnost koju nam moderna civilizacija omogućava, ali je greh voleti tu udobnost više od Boga. Vidite, Bog je stvorio naša tela na takav način da možemo iskusiti zadovoljstvo u hrani, spavanju i mnogim sličnim stvarima, i nema ništa pogrešno u istustvima tih zadovoljstava. Ali, ako te stvari postanu važnije od Boga, onda su to postali idoli u našim životima.

Još jedna stvar. Ako ti ne oprostiš drugima, Isus je rekao da tada ni tvoj nebesni Otac neće oprostiti tebi. To je još jedna stvar koju treba da učinimo ako smo se stvarno pokajali - da oprostimo svakoj osobi koja nas je povredila, baš kao što i Bog, naš nebesni Otac, oprašta nama.



arrow_rtl Prethodni naslov - Zbog čega je Hristos morao da umre

 

arrow Sledeći naslov - Vera

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv"

Luka 6:36