Glavni meni

Pretraga

Sin ili sluga Štampa
Napisao Zac Poonen   

Danas želim da razmišljamo malo više o onome šta smo razmatrali u prošlih par lekcija, a to je razlika između religioznosti i duhovnosti.

Osoba može biti religiozna, i još uvek biti vrlo, vrlo sebična, egocentrična, i sve vreme razmišljati o svom profitu i o svom dobitku. Ali kad osoba postane duhovna, ona ne može biti egocentrična ili sebična. Ona ne misli o tome šta će ona dobiti, nego o tome šta će Bog dobiti, kako će Bog biti proslavljen. Sećate se molitve koju je Isus učio učenike, koja je poznata kao ’Oče naš’ molitva. Počinje sa ’Oče naš koji si na Nebesima...’ čemu sledi šest molbi. Prve tri molbe od tih šest su u vezi Boga, Njegovo Ime, Njegovo Kraljevstvo i Njegova volja. Sledeće tri su u vezi nas, naše fizičke materijalne potrebe, hleb svagdašnji, naša potreba za oproštenjem našeg prošlog života, ’oprosti nam grehe kao i mi što opraštamo drugima’, i naša potreba za izbavljenjem od greha u budućnosti. Ali primetite da je Isus učio učenike da je ispravan način moljenja da stavljamo Božju slavu, Ime, čast, volju i Carstvo na prvo mesto, i da stavljamo naše potrebe na drugo mesto.

Ispitaj svoju molitvu. Razmisli o načinu na koji se moliš Bogu, makar to bila molitva od pola minute, jedna rečenica, ili duga molitva, bilo koja vrsta molitve. Za šta si se zapravo molio Bogu tokom prošle godine? Kad si provodio vreme u molitvi, ili kad si se nakratko molio za nešto, šta si zapravo tražio od Boga? Ako si iskren, otkrićeš koliko su tvoje molitve centrirane oko tebe i tvoje porodice. To je takođe pokazatelj načina na koji živiš, kako trošiš novac, kako provodiš vreme. Dok odgovaraš na ta pitanja možda ćeš shvatiti da je tvoj život vrlo zaokupljen tobom samim, tvojom porodicom, a da bi olakšao savest, daješ malo vremena i Bogu, možda nedeljom ili sredom uveče. I ti se osećaš kao duhovan jer daješ to malo vremena Bogu, i možda zato što živiš ispravnim životom. Istinita duhovnost je mnogo više nego odlaženje na dva sastanka nedeljno. Zapravo, čovek može biti duhovan a da ne odlazi ni na jedan sastanak, ako je u zatvoru, na primer, i ne može da dolazi na sastanke. Ili ako je u bolnici, bolestan, neće moći da dolazi na sastanke. Ali on ipak može biti duhovan.

Ne možeš biti duhovan ako tražiš svoje. Religiozan čovek čini religiozna dela da bi umirio svoju savest, ali duboko dole, u centru njegovog života, ja još uvek sedi na tronu. Zato je Isus rekao, „ne možete biti moji učenici ako ne uzmete krst i ne odreknete se tog ja što sedi na tronu“ (Luka 9:23). „Ako se ne odreknete sebe, tog ja. Svrgni ga, ubi ga, i prati mene.“ Rekao je da to moraš da činiš svaki dan. Tako vidimo da religiozna osoba može još uvek imati ja koje sedi na tronu, i činiti svaku spoljašnju aktivnost, može pohađati sastanke, šest ili sedam sastanaka nedeljno, može biti založen za evangelizaciju. Može čak biti i u punovremenoj službi, onaj koji se odrekao svog necrkvenog posla i možda putuje na neka nepristupačna mesta da propoveda Jevanđelje, a može biti samo religiozan. Isus je jednom rekao farisejima, koji su bili religiozni ljudi tog vremena, rekao im je, „Vi putujete zemljom i morem, idete ovamo i tamo da načinite obraćenike, i šta ste dobili? Napravili ste ljude baš kao što ste vi, i oni su postali dvostruko deca pakla. Zapravo, bilo bi im bolje da ste ih ostavili na miru, jer ste ih učinili takvim kao što ste vi, egocentričnim, misle da su duhovni dok su samo religiozni“. Mnoga obraćenja su takva, čak i u Hrišćanstvu danas. Ljudi su obraćeni u formalnu religioznost. Nikad ne postanu duhovni jer ja sedi na tronu, nikad nisu učeni da uzimaju krst svaki dan.

Razmišljaj o sebi. Jel te je neko ikada učio šta znači odreći se sebe svakog dana, uzimati krst svakog dana. Čitamo u Luci 9:23, kaže, „ako ne činite to svaki dan, ne možete biti moji učenici“. Ne možete ga slediti, to je nemoguće. Rekao je to u Luci 14:27 još jednom. Ne možeš biti Njegov učenik ako ga ne slediš, ako ne uzimaš krst svaki dan.

Religiozan čovek razmišlja ovako, ovo je način njegovog razmišljanja kada postane Hrišćanin: „Šta ja mogu dobiti od Gospoda? Jel mi Gospod može dati oproštenje greha? O da, ja želim to. Jel me može isceliti? Da, želim i to. Jel mi može dati Nebo nakon što umrem? O da, želim i to, takođe. Jel me može blagosloviti? Želim to. Jel me može blagosloviti materijalno? O, to bih jako voleo. Jel me može pomazati pa da postanem moćan, poznati propovednik, prohoditi zemlju sa svojim slikama u časopisima? To takođe želim.“ Jel mislite da je takav čovek duhovan? On može pričati o raznim Hrišćanskim aktivnostima, ali njegov cilj je nešto za njega samog. On traži svoje ime, svoju slavu, svoj profit, svoj napredak, blagoslov za sebe, sve za sebe. Ja sedi na tronu njegovog života. Ipak, on ima obličje pobožnosti, on može biti punovremeni radnik. Ali mnogo ljudi u punovremenom Hrišćanskom radu danas rade to za svoj profit. Da ti ljudi imaju normalan posao ne bi zarađivali ni pola toliko koliko zarađuju u Hrišćanskom radu. To im donosi profit. Oni čine biznis sa Bogom. Isus je izagnao takve ljude iz Hrama, u dane Njegovog vremena, ljude koji su tražili svoje, koji su izgledali kao da prodaju ovce i golubove da bi pomogli ljudima da prinesu žrtvu u Hramu, ali koji su zapravo razmišljali samo o svom profitu i zaradi. Jel znate da vrlo mnogo religioznosti koje je u Hrišćanstvu danas prolazi neopaženo, prerušeno u Hrišćanski rad? O, kako je mnogo toga!

Duhovan čovek, sa druge strane ne razmišlja „Šta ja mogu da dobijem od Gospoda?“ On razmišlja „Šta Gospod može da dobije od mene? Šta Gospod može da dobije od tog jednog zemaljskog života koji imam? Koji je maksimum što On može da dobije?“ Verujem da ako si iskren dok čitaš ove tekstove, zapitaćeš se koji je tvoj stav prema Gospodu. Da li stalno razmišljaš „Šta je sledeća stvar koju mogu da dobijem od Gospoda za sebe, za moju porodicu?“ Ili je tvoj stav: „Šta Gospod može još da dobije od mog zemaljskog života pre nego što napustim ovu zemlju? Šta još može da dobije? Želim da ima celog mene, od glave do pete. Želim da moj život bude potrošen za Njega!“ Postoji velika razlika između ova dva stava. I oboje ljudi mogu sedeti jedan pored drugog u Hrišćanskoj crkvi, i nećeš moći da vidiš razliku između njih dvoje! Jer to je pitanje stava srca. Oboje mogu raditi na evangelizaciji, oboje mogu služiti Bogu, i oboje mogu žrtvovati, pa ipak, njihovi osnovni motivi u dubini mogu biti potpuno različiti. Motiv je taj koji određuje duhovnost, ne dela! Isus je išao u sinagogu, farisej je išao u sinagogu. Ali da li misliš da su oboje bili jednako prihvatljivi pred Bogom? Isus je proučavao Bibliju, farisej je proučavao Bibliju. Misliš li da su oboje bili jednako prihvatljivi pred Ocem? Isus je išao da propoveda, farisej je išao da propoveda. Farisej je bio u punovremenoj službi, Isus je bio u punovremenoj službi te tri i po godine. Ali misliš li da su bili isti? Bila je ogromna razlika! Zapravo, u Jevanđeljima, mi konstantno vidimo kontrast između Isusa i fariseja. To je kontrast između istinske duhovnosti i religioznosti. To je kontrast između života po duhu Novog Zaveta, novog ugovora koji je Bog načinio sa čovekom, i života po slovu zakona. Postoji ogromna razlika između ta dva.

Kada je Adam zgrešio, znate šta je učinio. Pokrio je svoje telo sa smokvinim lišćem. Smokvino lišće je slika religioznosti. Sa time čovek želi da sebe učini prihvatljivim pred Bogom i pred ljudima. Znate li šta je Isus učinio kad je video smokvino drvo prekriveno smokvinim lišćem? Prokleo ga je. Prokleo ga je, i celo se drvo osušilo. To nas uči da postoji prokletstvo nad religioznošću. On je došao tražeći plodove na tom smokvinom drvetu, On nije želeo samo lišće. Smokvino drveće nije stvoreno da ima samo lišće. I Bog nije stvorio čoveka da bude samo religiozan. Jeste, postoje religiozne aktivnosti, ali ako ispod toga nije duhovan život, tada Bog nije zainteresovan za sve to, postoji prokletstvo nad time. Šta je Bog dao Adamu? Bog je skinuo to smokvino lišće, i dao mu je odeću od kože, ubio je životinju i obavio ga je kožom. To je slika Božjeg davanja svoje prirode nama. Odeća od smokvinog lišća je bilo nešto što je Adam proizveo. Učvrstio je lišće i napravio odelo i probao da se pokrije time, ali Bog kaže „odbaci to, ne želim to“. Može biti dobro lišće, to nije bilo trulo lišće, ali ipak nije bilo prihvatljivo, i Bog kaže, „Ja ću ti dati odeću.“ I Bog daje nama Hristovu prirodu. To je ono što koža životinje znači.

Onda se možemo pitati zbog čega je Bog držao ljude pod zakonom 1500 godina? Da bi pokazao ljudima prazninu toga. On nikad nije nameravao da čovek provede ceo svoj život pod zakonom. Gospod je ostavio čoveka pod zakonom da bi mu pokazao: „To nije put. Nikada nećeš zadobiti Moju prirodu na takav način.“ On je želeo da čovek dođe na sam kraj sa sobom. To je namera Zakona koju je trebao da izvrši. I ljudi koji su došli na kraj sa sobom, oni su počeli da vide Boga. I tada, Bog je mogao da im da svoju sopstvenu prirodu! To je odbacivanje smokvinog lišća religioznosti, i davanje Hristove prirode nama. Hristova priroda znači da mi služimo Bogu u istom duhu u kojem je Hrist služio Oca. Ne kao sluga, nego kao sin. Bog te nije pozvao da budeš Njegov sluga, nego da budeš Njegov sin, i da mu služiš sa duhom sina.



arrow_rtl Prethodni naslov - Maksimum ili minimum za Gospoda

 

arrow Sledeći naslov - Držanje desete zapovesti

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"I budite željni razumnoga i pravoga mleka, kao novorođena deca..."
(1.Pet.2:2)