Glavni meni

Pretraga

Mrtva dela Štampa
Napisao Zac Poonen   

Želimo nastaviti naše proučavanje posmatrajući razliku između religioznosti i duhovnosti. Danas posebno želimo razgledati temu „mrtva dela“. Novi Zavet govori o delima tela u Galatima 5:19. Svima nama su poznata ta dela: nemoral, svađa, zavist, izliv gnjeva i mnoge slične stvari koje se spominju u tim stihovima. Čaranje...itd. Mi razumemo da istinski Hrišćanin, duhovna osoba, ne može imati učešće u tim gresima. Ta dela su poznata kao gresi. Ta dela su toliko očigledno grešna da vernik teško može da praktikuje bilo koje takvo delo, a da pre toga nije duboko presvedočen u svojoj savesti. U određenom smislu, ta dela nisu toliko opasna da bi nas zavela. Ona jesu zla, ali jedna dobra stvar u vezi toga je da ako upadnemo u neku od njih, mi smo svesni toga zato što nam savest odmah govori. Savest čak i svetske, neobraćene osobe uznemiravaće dušu zbog nemorala i sličnih stvari.

Ali, mrtva dela su prevarnija! Novi Zavet govori i o mrtvim delima. Na primer u Jevrejima 6:1 kaže da treba da se pokajemo od mrtvih dela. E sada, u starom zavetu ne postoji nešto što se naziva mrtva dela. Tamo imaš ili dobra ili loša dela. Postojalo je samo dobro i zlo, ali u novom zavetu imamo dobra dela, zla dela i mrtva dela. Dobra dela su dela koja su ugodna Bogu. Zla dela su dela koja smo upravo spomenuli iz Gal.5:19 - telesna dela. Šta su onda mrtva dela? Mrtva dela su dela koja od spolja izgledaju dobro, ali izviru iz pokvarenog motiva ili su učinjena iz pogrešnog razloga. Zato su takva dela prljava haljina u Božijim očima!

Ako bi ti neko ko ima gubu poklonio prvoklasnu jabuku svojom gubavom rukom, da li bi je uzeo i pojeo? Jabuka može biti dobra, ali je zaražena klicama gube koje se nalaze na ruci te osobe. Na isti način mi možemo ponuditi Bogu dobru stvar, ali zaraženu lošim motivom. To može biti molitva ili možda pojanje sola na hrišćanskom sastanku, a tvoj cilj je da možda dobiješ slavu za sebe. Dobro, šta je onda to? Dobro delo ili loše delo? To je mrtvo delo! Važno je da ovo razumemo.

Vernicima je dobro poznato da nas Isusova krv čisti od svakog greha (1.Jov.1:7), ali ono što im nije tako dobro poznato jeste Jevrejima 9:14 gde kaže da nas Hristova krv takođe mora očistiti od mrtvih dela da bismo istinski služili živome Bogu. Dakle, od čega nas Hristova krv očišća? Ne samo od greha! Ona nas takođe mora čistiti od mrtvih dela! Zato je jako važno da jasno razumemo šta su mrtva dela.

Dakle, hajde da pogledamo neku vrstu dela koju bismo mogli nazvati mrtvim delima. Najpre, mrtva dela su dela koja su učinjena bez ikakve radosti! Drugim rečima, dela koja su učinjena iz prinude, neophodnosti ili zbog straha od kazne ili slično. Znate, možete imati sina koji će vas poslušati da radi svoj domaći zadatak u isto vreme kada on želi da se igra napolju. Vi ga naterate da uđe unutra uz pretnju da će dobiti batina ako ne posluša i on uđe razdraženog lica, sedne za svoj sto i radi svoj domaći zadatak. Ne radi sa radošću, ali ipak radi. Domaći zadatak je dobro uraditi, ali on je to uradio iz prinude.

Isto tako, mnogi ljudi daju desetak. Oni to ne čine radosno. Oni to čine zato što im je neki starešina rekao da ako to ne budu činili biće kažnjeni, dobiće neku bolest u kući i trebaće da daju novac doktoru ili bolnici ako ga ne daju Bogu. Oni zbog toga iz straha daju svoj desetak, ali šta misliš, da li je Bog zainteresovan za sve te psihološke tehnike pomoću kojih se ljudi prisiljavaju da daju svoj novac? Daleko od toga! To su tehnike manipulatora Hrišćana!

Biblija kaže u 2.Kor.9:7 u vezi davanja: „Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje.“ Bog u svemu želi našu dobru volju! Biblija kaže u ne tako poznatom stihu (nisam siguran koliko vas zna taj stih), u Isaiji 64:5. Tamo kaže da se Bog sreta sa onima koji se raduju čineći pravdu. Ne sa onima koji samo čine pravdu! Ovde kaže: „Sretao si onoga koji se raduje tvoreći pravdu.“ Dozvolite mi da vam pokažem još jedan stih. U 5.Mojs.28:47-48 Bog govori Izrailjcima zašto su kažnjeni ili zašto će biti kažnjeni u budućnosti. On je tamo rekao, Mojsije im je govorio: „Jer nisi služio Gospodu Bogu svojem radosna i vesela srca u svakom obilju.“ Zato ćeš, 5.Mojs.28:48 „...služiti neprijatelju svojemu...“ Zašto je Gospod slao Izrailjce u različitim razdobljima njihove istorije da postaju roblje? Zato što nisu služili Gospodu sa radošću!

Carstvo Božije nije samo pravda! Rim.14:17 jasno to objašnjava. Carstvo Božije se sastoji od pravde zajedno sa mirom i radošću u Svetom Duhu. Drugim rečima, ako samo činiš pravdu, bez radosti Svetog Duha, ti zapravo ne služiš Carstvu Božijem. Ti jednostavno legalistički ispunjavaš ono što se od tebe zahteva i tako možeš biti samo religiozna osoba, a ne i duhovna! Duhovan čovek je čovek koji je uvideo mrtva dela, pokajao se od tih mrtvih dela i očistio svoje srce od mrtvih dela Hristovom krvlju. Samo oni koji sve čine sa radošću (dragovoljno) mogu doneti radost i sreću Božijem srcu!

Uzmite taj primer desetka koji sam malo pre spomenuo. To je bila zapovest u starom zavetu. Zapravo, u starom zavetu si trebao da daješ, osim svog desetka i druge priloge i žrtve. Na kraju je ispadalo da daješ Bogu 50% svoje zarade ili više, ali interesantno je da Isus nikada nije to zapovedio. Jedini put kada je spomenuo desetak nalazi se u Mateju 23 kada govori Farisejima, a to je bilo vreme kada su ljudi još uvek bili pod zakonom. On je rekao: „Trebate to da dajete, ali ne treba da zanemarite druge stvari.“ Inače, to nije zapovest koju je Isus dao ljudima koji su došli u novi zavet i zato nakon Dela 2 nigde ne pronalaziš zapovest za desetak! Jedino mesto gde se još desetak spominje nalazi se u Jevr.7 gde govori da je Avram dao desetak Melhisedeku. Zašto? Zašto u Novom Zavetu nema zapovest za desetak? Zato što je u starom zavetu bila važna količina koju daješ Bogu! U novom zavetu važniji je kvalitet tvog davanja! Ne koliko daješ, nego kako daješ! Da li razumeš razliku: koliko daješ i kako daješ? U starom zavetu pitanje je bilo „koliko daješ?“ Ako nisi davao 10% procenata, bio si neposlušan.

Zapravo, na poslednjoj stranici Starog Zaveta, Malahija 3:10 kaže: „Vi ste lopovi“, Bog kaže. „Niste doneli desetke u spreme. Donesite desetke i vidite kako ću vas blagosloviti.“ Ali, kada jednom završiš sa Malahijom, tada je kraj toga.

Kada dođeš u novi zavet, čitamo u 2.Kor.9 da je Gospod zainteresovan za tvoje davanje sa radošću. Zašto je onda toliko mnogo ljudi prisiljeno da daje desetak protiv svoje volje? Zbog lakomih hrišćanskih vođa koji žele njihov novac! Tako ljudi plaćaju desetak bez ikakve radosti. To nije spontano davanje. To je gunđajuće, nerado davanje! Propovednici koji skupljaju novac mogu biti srećni, ali Bog nije. Bog nije srećan zato što novac nije dat dragovoljno.

Dobra je disciplina davati deset procenata. U vezi toga se slažem. Ako čovek kaže: „Ako ne disciplinujem sebe, neću dati ništa“, tada je desetak dobra stvar, ali nemoj da se osećaš da će Bog biti srećan ako taj novac daješ preko volje. Hrišćanski propovednici vrlo često vole „velike“ davaoce, ali Bog voli dragovoljne davaoce i postoji velika razlika u tome! Vidite, princip novog zaveta nije „daj što možeš više“. Ne! Princip novog zaveta je „daj onoliko koliko možeš dati dragovoljno i tu se zaustavi. Bog ne želi više od toga.“ Bog želi radosne ljude! On želi srećnu decu! Naravno, Biblija kaže da dajemo u skladu sa onim što je Bog nama dao. „Koji blagoslov seje, blagoslov će i požnjeti.“ To je sve istina, ali kada praviš „biznis“ sa Bogom misleći da ako daš više, više će ti se vratiti nazad -  to je mrtvo delo!

Dakle, vidiš da čak i tvoje davanje novca Bogu može biti stvar za koju treba da se pokaješ zato što si to možda činio preko volje ili uz gunđanje, a vrlo je jasno da Bog želi da se to čini „ne sa žalošću ili od nevolje“ (2.Kor.9:7). Da li ste čuli to? Bez gunđanja, bez prisile! Šta to znači? Niko ne može prisiliti drugoga da daje, jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje! Hrišćanske vođe su mnogo drugačije od Boga u toj sferi, a to je samo jedna sfera.

Druga sfera: mrtva dela su dela učinjena bez ljubavi! Znate kako izgleda novi bračni par koji je tek sklopljen. Žena služi! Sve što radi za svog muža proizilazi iz ljubavi! Ona kuva, pere, sprema... Dvadeset godina kasnije odete u isti dom i žena još uvek kuva, još uvek pere, još uvek sprema, ali to više ne radi iz ljubavi!

Isus je rekao: „Ljubi Boga celim svojim srcem, dušom i snagom.“ To je prva zapovest! Ako je ne držiš, sva ostala dela su beskorisna! Pomislite na ono što je Gospod rekao vođi crkve u Efesu: „Sva tvoja dela su beskorisna zato što si ostavio svoju prvu ljubav.“ Pomislite na ono što je Isus rekao Petru u Jovanu 21 kada je još jednom pozvao Petra da bude Njegov apostol, nakon što ga se tri puta odrekao. Šta je Gospod pitao Petra tri puta? Samo jedno pitanje! „Da li me ljubiš?“ On je rekao: „Ako me ljubite, držite moje zapovesti.“ Ne, ako me se bojite! Ono što se radi iz straha jeste mrtvo delo! Ono što je učinjeno iz ljubavi jeste živo delo! Ti možeš učiniti „dobro delo“, ali ako si to učinio zbog straha od suda ili sa nadom da ćeš dobiti nagradu od Boga, Bog to ne vrednuje! On želi da volimo. Iz naše ljubavi mora proizilaziti poslušnost! Iz naše ljubavi mora proizilaziti naša služba Njemu!

Pogledali smo dva obeležja mrtvih dela. Nastavićemo razgledanje i drugih obeležja mrtvih dela.



arrow_rtl Prethodni naslov - Držanje desete zapovesti

 

arrow Sledeći naslov - Još o mrtvim delima

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"A Isus im reče: ja sam hleb života: koji meni dolazi neće ogladniti, i koji mene veruje neće nikad ožedniti"

(Jovan 6:35)