Glavni meni

Pretraga

Još o mrtvim delima Štampa
Napisao Zac Poonen   

Danas želimo nastaviti naše kontinualno proučavanje razlike između religioznosti i duhovnosti. Želimo da vidimo šta Biblija kaže o mrtvim delima, kao suprotnost dobrim delima, i o zlim delima.

U prošlom proučavanju videli smo razliku između telesnih dela (zlih stvari koje su toliko očigledne da nam čak i naša savest govori u vezi toga) i mrtvih dela, koja mogu biti dobra dela, ali izviru iz pokvarenog izvora. Razmatrali smo dve vrste tih dela u našem prošlom proučavanju. Na primer, dela koja su učinjena nerado, uz gunđanje i bez radosti, ili dela koja nisu učinjena iz ljubavi prema Bogu!

Sada želimo nastaviti da razmatramo još neka dela koja od spolja mogu izgledati dobro, ali su ipak mrtva u Božijim očima – dela koja su učinjena bez revnosti. U Otkrivenju 3:15-19 vidimo da Gospod govori starešini crkve u Laodikiji i kaže: „Ti si mlak. Nisi ni vruć, a ni hladan. Nisi u vatri. Ti služiš sa pola srca.“ I on kaže: „Bar da si hladan ili vruć.“ E sada, u svetu postoji izreka: „Bolje nešto, nego ništa“, ali Gospod očigledno ne misli tako. On kaže: „Ja želim da si ili hladan (mrtav), ili u vatri. Kakvo je to hrišćanstvo sa pola srca? Mene to ne interesuje.“ I On kaže na kraju (stih 19): „Zato, budi revnostan.“

Dela koja su učinjena polovičnim srcem su mrtva dela! Starozavetna zapovest koju je Isus citirao u Marku 12:30 jeste: „Ljubi Gospoda Boga svojega...“ On nije tu stao. Moramo ljubiti Gospoda svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom! On je rekao da je to prva zapovest. Drugim rečima, celo naše biće treba da bude obuzeto ljubavlju za Boga. Na primer, kada se klanjaš Gospodu, postoji ogromna razlika između svesrdnog klanjanja i klanjanja polovičnim srcem. Kada slaviš Gospoda, možeš reći „Aliluja“ i druga osoba isto može reći „Aliluja“, ali može postojati ogromna razlika između vas. Kod te osobe to možda izvire iz dubine srca. On je stvarno zahvalan Bogu i slavi Gospoda celim svojim srcem, a ti si prošao samo kroz ritual. Rekao si ispravnu stvar. Nije greh kazati „Aliluja“, ali u tvom slučaju to je mrtvo delo jer nije izašlo iz dubine tvog srca. Ono je beživotno! Naše klanjanje i slavljenje mora biti svesrdno!

Na primer kada se molimo... Slušate neke ljude kako se mole i možda zaspite! Mislim, oni ne govore ništa grešno u toj molitvi, ali cela stvar je mrtva - znate šta je mrtav molitveni sastanak. Kako je izgledao mrtav molitveni sastanak? Da li su se ljudi tamo molili za grešne stvari? Ne, oni su se molili za dobre stvari, ali bilo je beživotno! Delo, molitva, slavljenje i aktivnost koja je učinjena bez ikakve revnosti jeste mrtvo delo! Biblija kaže u Rim.12:11 da moramo biti vatreni u duhu! Zapaljeni u Duhu! Ognjeni u duhu znači uvek vatreni u Duhu! U starom zavetu postojao je zakon u 3.Mojs.6:13 da vatra na oltaru mora stalno da gore. Nikada nije smela da se ugasi. Pavle je rekao Timotiju: „Raspali vatru dara koji je u tebi.“ Postojala je mogućnost da se ona ugasi! Ovde se ne radi o upotrebljavanju tih darova sa pola srca, nego treba da raspalimo tu vatru darova Duha koje nam Bog daje. To što ih neki ljudi zloupotrebljavaju ne znači da treba da ignorišemo darove duha i bacimo ih u kantu. Ne! Hajde da ih praktikujemo na ispravan način. Mnoge hrišćanske crkve danas verovatno ne žive u groznom grehu, ali su beživotne! Nedostaje im goruća vatra Svetog Duha. One nisu hladne, ali nisu ni vruće i Gospod je rekao toj crkvi u Laodikiji: „Pošto si mlak, izbljuvaću te iz svojih usta.“ Vidite kako mrtva dela mogu dovesti do beživotnog hrišćanstva koje Gospod na kraju odbacuje. Treba da se pokajemo za dela koja smo učinili bez revnosti.

Četvrto: mrtva dela su dela koja su učinjena bez vere. U starom zavetu ne postoji fraza „poslušnost vere“. Tada je bila samo reč „poslušnost“. Ono što Gospod kaže ti poslušaš, ali kada dođeš u novi zavet, vidiš u prvom paragrafu u Rim. 1 i poslednjem paragrafu Rimljanima poslanice (Rim.16) frazu koja se ponavlja „poslušnost vere“. Jakov kaže da je vera bez dela mrtva. Ja bih takođe rekao da su i dela bez vere mrtva, zato što bez vere nije moguće ugoditi Bogu! Pretpostavimo da uradiš dobro delo, ali  ne u veri - to je mrtvo delo. Pretpostavimo da se moliš na primer pola sata i moliš se za mnoge snažne stvari, a ne veruješ da će Bog učiniti ijednu od tih stvari. Kakva je korist od takve molitve? Kakva je korist molitvenog sastanka koji traje sat vremena kada ne verujete da će Bog učiniti za vas ijednu od tih stvari za koje se molite? Zar to nije mrtvo delo? Možete imati molitveni sastanak celu noć koji će takođe biti mrtvo delo, zato što ljudi ne veruju! Molitva bez vere jeste mrtvo delo! U suštini, jedan minut molitve sa verom je prihvatljiviji za Boga nego cela noć molitve koja je samo ritual bez vere! Dela koja su učinjena bez vere jesu mrtva dela. E sada, ja nisam protiv dugačkih molitvi. Isus se molio celu noć i može postojati vreme kada i mi treba isto to da činimo, ali Isusova celonoćna molitva nije bila mrtvo delo. On se molio u veri!

Vera takođe znači lično presvedočenje! Rim.14:22 kaže: „Vera koju imaš, imaj je kao lično presvedočenje pred Bogom.“ Moramo imati lično presvedočenje u vezi istina iz Svetog Pisma. Ovde kaže da vera koja imaš treba da bude tvoje lično presvedočenje pred Bogom. Kada radiš nešto imitirajući drugu osobu ili zbog toga što neki Božiji čovek to uči, a bez ličnog presvedočenja, to je mrtvo delo! Možda je to zaista dobro delo i možda taj veliki Božiji čovek uči određenu doktrinu i kaže ti da je praktikuješ na neki način. Ako probaš da ga imitiraš, to ti neće doneti život. Imitiranje uvek donosi smrt! Imitiranje druge osobe! Dozvolite mi da vam navedem jedan takav primer. U Jevr.11:29 čitamo da su Izrailjci verom prešli Crveno more i tamo kaže da su Misirci pokušali da ih imitiraju. Šta se desilo? Potopili su se! Šta je to imitiranje donelo Misircima? Smrt! E sada, Izrailjci su prošli kroz more verom, a Misirci nisu imali vere. Oni su samo imitirali ono što su Izrailjci radili i to je bilo mrtvo delo. I to je zapisano nama za upozorenje!

Možda vidiš nekog brata koji radi nešto sa verom ili vrši neku službu u veri i ti probaš da ga imitiraš. Šta će to biti? Mrtvo delo! Bog te nikada nije pozvao da to činiš! Dakle, ne treba da imitiramo službu nekog čoveka ili istaknutost koju neki čovek ima u svojoj službi. Biblija kaže da prorokujemo po meri svoje vere (Rim.12:6). Bog ne želi da budemo imitatori! Znate, kao papagaji da samo ponavljamo ono što neko drugi govori. On želi da imamo lično presvedočenje, a sve ono što radiš bez ličnog presvedočenja jeste mrtvo delo! Čak ako je to dobro delo, Bog ga ne vrednuje zato što nije došlo iz tvog ličnog odnosa sa Bogom.

Dopustite mi da kažem nešto za vaše ohrabrenje: Bog ne želi da budeš kao neko drugi! On želi da budeš „ti“! On te je stvorio da budeš „ti“, sa specifičnom ličnošću, specifičnom pozadinom i odrastanjem. Budi jednostavno zahvalan! Čini ono što možeš i to će biti daleko prihvatljivije za Boga, nego ako pokušavaš da imitiraš nekoga.

Sada mi dopustite da objasnim petu vrstu mrtvih dela. Još jedan način na koji možemo učiniti mrtvo delo jeste kada činimo nešto što mogu biti dobra dela, hrišćanska dela, ali su učinjena za ličnu korist ili čast. Gospod je rekao vođi crkve u Sardu: „Imaš ime da si živ...“ Možda ponekad činimo hrišćansko delo da bismo stekli ime da smo živi i možda izgrađujemo svoju reputaciju i da bismo održavali tu reputaciju činimo određene stvari koje izgledaju vrlo duhovno u očima drugih, ali Bog vidi da je ispod svega naš motiv da steknemo sebi ime da smo živi. Kakav je rezultat? Sva takva dela su mtrva dela! Sve što radimo da bismo impresionirali drugog čoveka jeste mrtvo delo!

Živo delo je ono koje se čini da bi se ugodilo Bogu! Živa dela se rade u tajnosti, samo pred Božijim licem, kada tvoja leva ruka ne zna šta čini desna. Kada to skrivaš. Kada se moliš i ne želiš da neko zna da si se molio. Kada postiš i ne dozvoljavaš da neko sazna da postiš. To su živa dela, a mrtva dela su učinjena da bi drugi ljudi bili impresionirani. Ta dela ne sakrivaš od očiju ljudi i mogli bismo reći da su to dela o kojima kasnije razmišljamo i hvalimo se zbog toga. Ne znam da li si uopšte primetio ovaj izraz u Delima 7:41. Tamo je Stefan govorio o Izrailjcima kada su bili u pustinji i on koristi ovu frazu (Dela 7:41) „radovahu se rukotvorini svojoj“. Da li znate šta to znači? Raditi nešto i zatim razgledati svoje delo i reći: „Čoveče, to je stvarno dobro što sam uradio.“ Vi se sećate kako je Navuhodonosor hodao na krovu palate u Vavilonu, čitamo u Danilu 4:30. Rekao je: „Čoveče, ovo je izvanredno carstvo koje sam ja sagradio, ogromna palata sa visećim zavesama, šta će ljudi misliti o tome?“

Da li znaš, prijatelju moj, kada služiš Gospodu i kada činiš neko delo... Možda te je Gospod koristio u izgrađivanju velike službe za Gospoda i posle određenog vremena možda si se osvrnuo na to kao Navuhodonosor i kazao: „Izvanredno je šta sam uradio“. Možda si tada razmišljao o stavovima koje su drugi izneli o tvom delu. To je mrtvo delo! Treba da uzmeš sve te misli i baciš u kantu za smeće. To je Vavilon! Ono što je Navuhodonosor izgradio bio je Vavilon! Ono što ti gradiš takođe je Vavilon.

Naša pravedna dela (u ljudskim očima) jesu mrzost pred Bogom! Ta dela su u Božijim očima spremna da se sprovedu u kanalizaciju! Sve što je veliko u očima ljudi jeste mrzost pred Bogom, kaže u Luci 16:15.

Znaš, ako ne želiš biti radikalan u eliminisanju mrtvih dela iz svog života, nikada nećeš postati duhovan čovek! Ako činiš Božije delo za platu, to je mrtvo delo! Bog ti može dati novac i pobrinuti se za tvoje potrebe, ali ako služiš Gospodu samo zato što si plaćen, šta je to? Ti možeš to nazivati hrišćanskim radom, ali to nije stvarno služenje Bogu. To je služenje Bogu i bogatstvu!

Neka nam Bog pomogne da imamo otvorene oči da bismo bili oslobođeni od mrtvih dela.



arrow_rtl Prethodni naslov - Mrtva dela

 

arrow Sledeći naslov - Nešto više o mrtvim delima

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama"

(Gal.5:24)