Glavni meni

Pretraga

Zakon i blagodat Štampa
Napisao Zac Poonen   

Želimo nastaviti naše proučavanje i pokušati da vidimo razliku između starog i novog zaveta - između zakona i blagodati. Ovo je jako važno, jer ako ne budemo znali tu razliku živećemo na nižem nivou u odnosu na ljude koji su živeli u starom zavetu. Bog želi da nas podigne na viši nivo!

Želimo danas pogledati stih iz Rimlj.6 koji jednom kratkom rečenicom jako dobro objašnjava mislim suštinsku razliku između starog i novog zaveta. Čitamo u Rim.6:14 „Greh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću.“

Reč „zakon“ ovde simbolizuje stari zavet i Božiji ugovor sa Izrailjem. U toj jednoj reči „zakon“ uključeni su obaveze i uslovi tog ugovora, a „blagodat“ jednom rečju sumira Božiji novi zavet kroz Gospoda Isusa Hrista i sve obaveze i uslove tog novog zaveta. Ovde kaže da možeš biti ili pod zakonom ili pod blagodaću. Dokaz je sledeći: kada nisi pod zakonom, nego pod blagodaću, greh ne može gospodariti nad tobom! Možemo to reći i sa druge strane: ako nisi pod blagodaću, nego pod zakonom, greh HOĆE gospodariti nad tobom. Sve u svemu, način na koji otkrivamo da li smo pod zakonom ili pod blagodaću nije testiranjem da li smo legalistički nastrojeni po pitanju nekih pravila i uredbi, nego daleko dubljim testom!

Da li greh gospodari nad tobom ili ti gospodariš nad grehom? Ovo je jako, jako važno pitanje, jer mnogi ljudi ne razumeju razliku između onoga što je Isus došao da dâ i onoga što je u starom zavetu Mojsije došao da dâ. Ako bih vam postavio jednostavno pitanje: „Ko je veći, Mojsije, ili naš Gospod Isus Hrist?“ To je jasno, Mojsije je sluga, a Gospod Isus je gospodar. Potpuno je jasno da je Isus daleko veći od Mojsija. Pošto ste ovo jasno razumeli, sada mi dopustite da kažem da zavet ili ugovor koji je Bog uspostavio sa Izrailjem preko Mojsija isto je toliko inferioran u odnosu na novi zavet koga je Bog uspostavio kroz Isusa, koliko je Mojsije inferioran u odnosu na Isusa! To znači da ako su Mojsije i zakon mogli dovesti starozavetne ljude do određenog standarda života, do čega bi onda Isus i novi zavet trebali da dovedu ljude? Do višeg standarda ili jednakog standarda? Naravno, reći ćeš do višeg standarda.

To bi bilo nešto poput razlike između hodanja i letenja, ili vožnje na biciklu ili u avionu. Mislim, postoji ogromna razlika između vožnje biciklom i vožnje avionom, u smislu brzine i mogućnosti da dođeš sa jednog mesta na drugo. Ako možeš da uporediš bicikli i avion, onda možeš da vidiš razliku između starog i novog zaveta. Stari zavet je takođe mogao da te prebaci sa jednog mesta na drugo - kao bicikli. Novi zavet može da te prebaci sa jednog mesta na drugo kao avion i postoji ogromna razlika u tome. Stari zavet je mogao dovesti čoveka do određene tačke zajedništva sa Bogom, ali ne i izvan toga. U starozavetnom šatoru od sastanka Bog je to ilustrovao tako što je stavio gustu zavesu između svetinje i svetinje nad svetinjama. Bog je rekao Izrailjcima da niko ne sme da ulazi u svetinju nad svetinjama. Ta zavesa ih je blokirala. Mogli su doći do nje, ali dalje ne. Znate, sâm Bog je živeo iza te zavese u tom starozavetnom hramu i niko nije mogao tamo da ide. Prvosveštenik je samo mogao da uđe tamo jednom godišnje i to je bilo samo kao simbol, ali niko nije smeo da uđe tamo kada to poželi. Međutim, kada je Isus umro na Golgoti, ta zavesa se pocepala od vrha do dna pokazujući da je sada otvoren pristup u Božije prisustvo. Dopustite mi da vas sada pitam: Pošto je zavesa pocepana i pošto je omogućen ulazak u svetinju nad svetinjama (u Božije prisustvo), da li naš standard života treba da bude veći ili manji od standarda života starozavetnih ljudi? Odgovor je jasan! Ako su starozavetni ljudi, bez ličnog zajedništva sa Bogom, nego samo sa zakonom mogli da dođu do određenog standarda života, koliko viši treba da bude naš standard života pošto smo došli u zajednicu sa sâmim Bogom, u unutrašnjost iza te pocepane zavese? A ipak, mnogo, mnogo Hrišćana, čini se, nije razumelo ovo!

Zašto, na primer, primetimo ili čujemo da Hrišćani ponekad upadnu u neke grozne grehe? Da li možeš da zamisliš da Ilija ili Jovan krstitelj trče za ženama ili za novcem? Ne, a ipak oni nisu imali blagodat! Nisu imali otvoren pristup svetinji nad svetinjama, kao što mi imamo i bez obzira na to došli su do takvog života! Do koliko višeg standarda života možemo mi doći ako samo imamo vere i vidimo naše privilegije u novom zavetu! To je upravo ono što Pavle ovde govori: „Greh neće ovladati nad vama, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću.“

Isus je jednom rekao (Matej 11:11) da je najveće ljudsko biće koje je bilo rođeno do tog vremena bio Jovan krstitelj. Naravno, osim Njega, jer Isus nije bio rođen od ljudskog oca, tako da je u toj izjavi izuzeo sebe. Ali, u odnosu na sve ostale ljude, Jovan krstitelj je bio najveći. Tada Isus nastavlja govoreći da najmanji u nebeskom carstvu (u Božijem carstvu) veći je od Jovana. Ono što Isus pokušava da kaže jeste da najviši standard do kojeg zakon može dovesti čoveka još uvek je inferioran ili mali u odnosu na standard do kojeg blagodat može dovesti najslabije Božije dete!

Dakle, neće biti samo poneki slučajni vernik koji će dostići viši standard života u odnosu na Jovana krstitelja. Božija volja je da se svako Njegovo dete (koje je došlo pod blagodat) podigne na viši nivo od Jovana krstitelja, ali da li će ono stvarno živeti taj život jeste potpuno druga stvar! To je skroz druga stvar! Mogućnost je tu, ako se razume i primi blagodat onako kako je Bog nudi kroz Gospoda Isusa Hrista!

Želimo sada uporediti reč „milost“ sa blagodaću, kao što na primer čitamo u Jevrejima 4:16. Tamo kaže da pristupimo slobodno prestolu blagodati da bismo primili milost i našli blagodat za vreme kada nam zatreba pomoć. Kao što sam spomenuo u prethodnom proučavanju, postoji razlika između milosti i blagodati. Milost je u suštini starozavetna reč. To je reč koju vrlo često nalazite u starom zavetu: „Gospod, čija milost traje do veka“ – David često govori o tome. Gresi starozavetnih ljudi bili su pokriveni i oprošteni - kao rezultat te milosti! Oni nisu mogli da budu očišćeni. David je samo mogao da kaže: „Blago onome kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven.“

Nijedan greh nije mogao biti očišćen dok Isus nije umro na Golgotskom krstu! Gresi su mogli biti samo pokriveni dok Hristos nije došao. Oni jesu bili oprošteni. Taj dobro poznati psalam, 103 psalam kaže: „Blagosiljaj dušo moja Gospoda i ne zaboravljaj nijednog dobra što ti je učinio...On ti prašta sve grehe...“ To je bila milost! Milost je i nama potrebna. Potrebna nam je milost, potrebno nam je oproštenje greha, ali postoji još nešto što imamo u novom zavetu, a to je blagodat – nešto više od milosti, nešto što nam pomaže u budućnosti, nešto što nam pomaže da nadvladamo osećanja naše prirode.

Ovde kaže da možemo dolaziti prestolu blagodati. Na istom mestu gde smo primili milost možemo naći i blagodat koja će nam pomoći u trenutku naše potrebe! Kada je naš trenutak potrebe? Naš trenutak potrebe je kada smo pod velikim pritiskom zbog želja našeg tela - kada smo pod velikim pritiskom od strane Sotone da zgrešimo! U tom momentu - kada smo u iskušenju da zgrešimo i padnemo - Bog kaže da nam blagodat može pomoći. Blagodat je pomoć! Pomoć za moju potrebu – bilo koju potrebu!

Ako je upravo sada moja potreba da dobijem pomoć da bih pobedio određeni greh, blagodat mi može pomoći u trenutku moje potrebe. To je kao kada bih se penjao na planinu i nalazio se u velikoj opasnosti da se okliznem i padnem. Ako bih tada zatražio pomoć, Bog bi mogao da me podrži i sačuva od pada, ali ako ne bih tražio pomoć, nego bih se sâm borio, pa se ipak okliznuo, pao i slomio kosti, i tek tada zatražio od Boga pomoć, hitna pomoć bi opet došla po mene. Dobro, to je takođe pomoć, ali to je milost! Ona dolazi nakon mog pada. Bog me podigne, oprosti mi, dovede me u bolnicu, zavije me i obnovi me. E sada, to je iskustvo mnogih vernika! Oni prvo padaju i tek tada traže od Boga pomoć, ali zar ne postoji bolji put? Postoji! Blagodat će mi pomoći u trenutku moje potrebe.

Zašto ne učiniš tako sledeći put kada budeš primetio tako veliki pritisak iskušenja da misliš da ćeš pasti? Isprobaj ovo i vidi da li funkcioniše. Traži Boga u tom trenutku i reci: „Gospode, ja ne mogu da pobedim ovo. Želim da mi pomogneš. Daj mi pomoć – blagodat da pobedim ovo“, i videćeš kako u tom trenutku blagodat dolazi da te podrži!



arrow_rtl Prethodni naslov - Još nešto o mrtvim delima

 

arrow Sledeći naslov - Jedan razlog za neuspeh

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Jer ste blagodaću spaseni kroz veru, i to nije od vas, dar je Božiji. Ne od dela, da se niko ne pohvali"

(Ef.2:8,9)