Častoljublje

Milenko Isakov

„Kako vi možete verovati kada primate slavu jedan od drugoga,

a slave koja je od jedinoga Boga ne tražite?“

 (Jovan 5:44)

Ovo pitanje je Isus postavio religioznim Jevrejima koji su smatrali da striktno poštuju Božiji zakon i da su pravedni pred Bogom. Smatrali su sebe izabranim Božijim narodom. Bili su sigurni da pripadaju Bogu. Međutim, Isus ih je potpuno provideo i znao je da su njihova srca ispunjena duhom častoljublja!

Svi ljudi su nasledili grešnu prirodu zbog greha Adama i Eve. To podrazumeva da prirodno posedujemo želju za ličnim dostojanstvom i čašću. Svaki čovek koji se nije ponizio i koji nije video jasno svoju ništavost pred Bogom poseduje taj duh častoljublja. Postoje razne stvari zbog kojih su ljudi ponosni. Neki su ponosni zbog svoje profesije. Mnogi se ponose zbog nekih uspeha koje su imali u životu. Neki su ponosni na svoju porodicu, prijatelje, fizički izgled, obrazovanje itd. Sve ovo doprinosi da čovek izgradi i stekne neko svoje dostojanstvo i čast. Čovek jednostavno želi da ima dobru reputaciju među drugim ljudima. On nikako ne želi da se kalja njegova čast. Ne može da podnese da ga neko ponizi i naruši njegovo dostojanstvo. To je tipična karakteristika obrazovanih i možda moralnih ljudi koje Bog i dalje smatra ponosnim, gordim grešnicima.

Isus je rekao da nas častoljublje sprečava da verujemo Njemu i zato je u određenom smislu čudno što je duh častoljublja veoma prisutan upravo kod religioznih ljudi. Na primer, zašto se ljudi u crkvama (koji kažu da veruju u Boga) lako vređaju? Zašto toliko nesporazuma, pa čak i nerazgovaranja? Zar to nije siguran dokaz da mnogi religiozni ljudi ne žele da se odreknu svojeg „dostojanstva“? Da! Zato i mnogi ostaju u zamci mrtve religije, bez života koji je Isus došao da pokloni svojim ovcama. Crkva je u tom slučaju samo mesto gde se religiozni ljudi takmiče kako bi uzdigli nivo svoje reputacije među ljudima. To je tragedija! Bog nije predvidio da crkva postane pozornica gde ćemo glumiti svoje vrline drugim religioznim ljudima! Nažalost, častoljubivi ljudi su jako zainteresovani za to. Oni se vrlo brinu šta će drugi ljudi misliti o njima. Strahuju da ne izgube svoje dostojanstvo i čast pred drugima! Oni su jednostavno suviše zaljubljeni u slavu ljudsku da bi marili za slavu Božiju (Jovan 12:43). Častoljubivi ljudi žive zbog toga da bi primali slavu od drugih ljudi. Raduju se kada dobiju pohvale od ljudi!

Međutim, Isus je rekao da On ne prima slave od ljudi (Jovan 5:41). To naravno ne znači da Hrišćani neće prihvatati pohvale, nego da će prvenstveno biti zainteresovani da traže slavu Božiju! Hrišćani su svesni je svaka čovečija slava kao cvet travni (1.Pet.1:24). 

Apostol Pavle je pisao o tome šta je njegova slava. Rekao je Korinćanima: „Jer je naša slava ovo: svedočanstvo naše savesti da smo u prostoti i čistoti Božijoj, a ne u mudrosti telesnoj, nego po blagodati Božijoj živeli na svetu...“ (2.Kor.1:12). Pavlova slava nije bilo mišljenje vernika iz Korinta, već svedočanstvo njegove lične savesti. Njegov život se nije svodio na ugađanje drugim religioznim ljudima ili na traženje slave od drugih ljudi. On je sâm rekao da ne bi mogao biti Hristov sluga, ako bi ugađao ljudima (Gal.1:10). Zato je Isus rekao da naš motiv za činjenje dobrih dela ne sme biti slava od drugih ljudi, nego želja da ugodimo Bogu (Matej 6:1-6). Želimo tajno činiti dobra dela, jer očekujemo platu od Boga, a ne oduševljenje i pohvalu od ljudi. 

Divna je sloboda koju Bog daje svojoj deci koja žele da se ponize i da budu ništa pred Njim! Tada nismo zainteresovani za svoje dostojanstvo i čast. Ne brinemo se što religiozni ljudi imaju loše mišljenje o nama, jer znamo da su Fariseji takođe imali loše mišljenje o našem Spasitelju. Iako nismo opterećeni mišljenjima drugih religioznih ljudi, to ne znači da se ne trudimo da uvek imamo čistu savest i pred Bogom i pred ljudima! (Dela 24:16) Tada jednostavno tražimo Božiju slavu!

Dragi brate i sestro, jesmo li slobodni od duha častoljublja?

Gospode, otvori naše oči da bismo videli svaki častoljubiv kutak našeg srca. Daj nam snagu da uvek umiremo sebi, svom dostojanstvu i ponosu! Oslobodi nas od svake vrste častoljublja i pomozi nam da uvek tražimo Tvoju slavu! U Hristovo ime, amin.