Naslovna > Sedmična poruka > 2010 > April 2010 > Najveća zapovest

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Najveća zapovest

Milenko Isakov

„Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?

A Isus mu reče: ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim,

i svom dušom svojom i svom misli svojom.

Ovo je prva i najveća zapovest.

A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.“

(Matej 22:36-39)

 

Jedan zakonik prilazi Isusu i pita Ga koja je najveća zapovest u zakonu. Onaj koji je ceo svoj život posvetio za izučavanje tog zakona i koji verovatno detaljno poznaje taj zakon, on ima potrebu da pita Isusa koja je najveća zapovest tog zakona. Poznato nam je da je Bog starozavetnom izrailjskom narodu dao zakon od deset zapovesti. Čitamo u 20.poglavlju 2.Knjige Mojsijeve tih deset zapovesti:

  1. Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih Bogova osim mene.
  2. Nemoj graditi sebi lika rezana niti bilo kakve slike od onoga što je gore na nebu ili onoga što je dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje.
  3. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svojega.
  4. Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
  5. Poštuj oca svojega i mater svoju.
  6. Ne ubij!
  7. Ne čini preljube!
  8. Ne kradi!
  9. Ne svedoči lažno!
  10. Ne poželi ništa što pripada tvom bližnjem.

Dakle, to su deset zapovesti koje je Bog dao Izrailju. Možda ovaj zakonik ima na umu upravo te zapovesti dok pita Isusa koja je najveća zapovest u zakonu. Poznato nam je da je takođe postojao i ceremonijalni zakon o kojem možemo čitati u 3.Knjizi Mojsijevoj. Ne možemo tačno znati šta je taj zakonik očekivao da mu Isus odgovori, ali Isus je odgovorio ono što je suština i srž hrišćanskog života i ono što treba da bude stvarnost našeg života. Isus je rekao da je najvažnija stvar zakona ljubav prema Bogu! Svrha davanja Božijeg zakona jeste da čovek zavoli Boga! Sve što čovek radi u službi Bogu treba da potiče od toga. Sve što radimo u službi za Boga treba da izvire iz naše ljubavi prema Njemu.

Ljudi rade razne stvari misleći da time ugađaju Bogu. U nekim istočnjačkim religijama ljudi izabiraju razna trpljenja i mučenja svojih tela misleći da time ugađaju Bogu. Razna dela ljudi mogu smatrati službom Bogu, ali Isus je rekao da najveća zapovest (ono što Bog najviše očekuje od čoveka) nisu neka dela ili rad, iako ljubav (koja jeste srž onoga što Bog očekuje) treba da proizvodi dela, treba da proizvodi rad i treba da proizvodi ono što je vidljivo od spolja. Ipak, suština i sama srž Božije volje za svakog čoveka jeste da čovek u svom srcu voli Boga. To je ono što Bog očekuje, traži i želi od čoveka. On očekuje da sve što radimo proističe iz te proste činjenice da Ga volimo! Dakle, sve što radimo, radimo zbog toga što volimo Boga. Sve što ne radimo, ne radimo ne zbog toga što ne smemo to da radimo, ili što nam je neko to zabranio, ili što nam „vera to ne dozvoljava“, nego zbog toga što volimo Boga!

Kako možemo voleti Boga? Kako možemo dobiti tu ljubav za Boga? Kako možemo biti u stanju da ispunimo tu najveću zapovest? Čovek je nemoćan da u svojoj sili zavoli Boga. Mi smo nemoćni da volimo Boga, ako On najpre ne stavi tu ljubav u naša srca. U Rim.5:5 piše da se Božija ljubav izlila u naša srca Duhom Svetim koji nam je dat. To znači da kada se naš duh ujedini sa Božijim Duhom i kada Sveti Duh ispuni naš duh, tog trenutka se u naša srca izliva Božija ljubav – ta ljubav kojom možemo da ljubimo Boga.

Isus ovde kaže tom zakoniku da je najveća zapovest voleti Boga! Isus razjašnjava na koji način možemo pokazati ljubav prema Bogu. On kaže da treba da Ga volim svim srcem svojim. To znači celim srcem! Ako je naše srce prostor jednog kruga, to znači da punim prostorom tog kruga treba da volimo Boga – ne jednim delom tog kruga, ne sa 50% tog kruga, ne ni sa 99% tog kruga, nego sa 100% prostora tog kruga. Celukupno, kompletno, u potpunosti celo naše srce treba da pripada Bogu! To znači da naš život ne sme biti razdeljen, da sa 1% našeg srca služimo sebi, a sa ostatkom srca Bogu. Bog želi da u potpunosti naše srce pripada Njemu, da Ga ljubimo svim srcem svojim! To znači da treba da volimo Boga ne samo 23 časa u danu, ne čak ni 23 časa i 59 minuta, nego 24 časa! Kada Bog kaže da treba da Ga volimo celim srcem, to znači da sve naše vreme treba da posvetimo službi Njemu.

Čovek može svašta da uradi misleći da time služi Bogu, a da to nema nikakve veze sa onim što je Bog zaista očekivao. Kada je Pavle pisao Korinćanima, on je govorio šta je sve moguće da čovek uradi i da to izgleda fantastično od spolja, a da ipak nema nikakve veze sa istinskom ljubavlju prema Bogu. Pavle kaže da je moguće govoriti anđelske i čovečije jezike bez ljubavi. Dakle, možemo imati dar da govorimo divne stvari i možemo imati dar da rasplačemo sve slušaoce svojom propovedi, ali u isto vreme je moguće da ne posedujemo ljubav prema Bogu. Moguće je posedovati proroštvo i mnoge tajne i znanja, ali bez ljubavi prema Bogu. Moguće je razdati sve svoje imanje i žrtvovati svoje telo i sve to bez ljubavi prema Bogu.

Šta će biti rezultat naše ljubavi prema Bogu? Isus je rekao ovako: „Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i otac moj imaće ljubav k njemu: i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se staniti. Koji nema ljubavi k meni ne drži mojih reči...“ (Jovan 14:23,24). Vrlo je jednostavno reći: „Ja volim Boga.“ To će svaki nominalni hrišćanin reći. Međutim, pitanje je na koji način se ispoljava ta ljubav. Isus ovde kaže da naša ljubav prema Bogu mora da se ispolji poslušnošču! Poslušnost Božijoj reči je merilo naše ljubavi prema Bogu. Istinska ljubav prema Bogu rezultira poslušnošću. Ako naša ljubav ne rezultira poslušnošću Božijoj reči, to nije originalna ljubav prema Bogu.

Istinska ljubav prema Bogu takođe rezultira ljubavlju prema bližnjima. Zato je Isus rekao da je druga zapovest kao i prva - ljubi bližnjega kao samoga sebe. U nama je prirodno urođena ljubav prema sebi. U Ef.5:29 piše da niko nije omrznuo na svoje telo, nego ga hrani i greje. Niko ne želi sebi loše, ali Bog želi da isto tako želimo dobro svakom bližnjem.

Ljubav je aktivna, a ne pasivna stvar. Mnogo puta više želimo da budemo voljeni nego da mi volimo. Više volimo da drugi nama pomognu, nego mi njima. Više volimo da neko nama kupi poklon, nego mi njemu. To je sebična ljudska priroda. Nebeska priroda, sa druge strane, više čezne da voli, nego da bude voljena, da pruži, nego da joj bude pruženo. To je bio Hristov život. On nije došao da Mu služe, nego da služi i da pokloni život svoj u otkup za naše duše.

Naš Bog je Bog ljubavi! On očekuje da budemo ukorenjeni u Njegovoj ljubavi. Koren daje čvrstinu i stabilnost svakoj biljki, što znači da stabilnost i čvrstina našeg duhovnog života treba da bude spoznaja Božije ljubavi prema nama. Učimo od Božije ljubavi! Neka nepromenjiv stav Njegove ljubavi prema nama dođe u naša srca da bismo i mi voleli Njega i sve naše bližnje.

 

Ispuni nas Oče Tvojom ljubavlju da bismo Tvojom blagodaću izvršavali najveću zapovest Tvog zakona! Ispuni nas Svetim Duhom da bismo te ljubili celim srcem, a sve bližnje kao sebe. U Hristovo ime, amin.

 

Sedmična poruka