Naslovna > Sedmična poruka > 2011 > Septembar 2011 > Hristovo srce prema bližnjima

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Hristovo srce prema bližnjima

Milenko Isakov

 

A Isus obazrevši se na njih reče: kćeri Jerusalimske!

Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom

(Luka 23:28)

 

 

Božanska ljubav je najveća! Kada čovek dobije otkrivenje Božije nenadmašne ljubavi prema njemu, to menja njegov kompletan život. Božija ljubav prema nama ljudima je savršeno predstavljena kroz život i rad Gospoda Isusa Hrista. Bog je bio motivisan čistom ljubavlju kada je odlučio da pošalje svog sina na ovu zemlju. “Bog je toliko ljubio svet da je i sina svoga jedinorodnoga dao...” (Jovan 3:16). Nezamislivo je, ali istinito, da je nebeski Kralj želeo da stekne nevestu za svog Sina od nas, zlih i grešnih ljudi. Šta je moglo da Ga navede da nas potraži u tami, prljavštini i glibu greha, i da postavi naše noge na čvrsto tlo? Naše stanje duše je zahtevalo Božiju osvetu i gnjev. Naša zasluga je večna muka! Ako bi se uzela u obzir samo Njegova savršena svetost i pravednost, ne bi imao nijednog razloga da obrati pažnju na nas, osim da večno iskaljuje svoj gnjev na nama! Međutim, ljubav Ga je dovela do nas. Ljubav Božija je neobjašnjiva stvar.

Golgota je mesto gde se na najupečatljiviji način izrazila veličanstvenost Božije ljubavi prema grešnicima, kao i najstravičnija gadost i smrad ljudske pokvarenosti i zla. Na Golgoti vrlo jasno vidimo Božiju beskonačnu milost i ljubav sa jedne strane, i Njegovu svetost i pravednost sa druge strane. Božije netolerisanje greha i Njegova mržnja prema grehu bila je savršeno iskaljena u torturi i agoniji kroz koju je Isus Hrist prošao u poslednjim satima svog života. Bog nije poštedio svog Sina iako Ga je savršeno voleo, nego Ga je predao na smrt zbog svih nas (Rim.8:32). Golgota je najubedljiviji dokaz da je Bog uvek na našoj strani protiv Sotone i njegovih demona.

Danas želim da razmišljamo o poslednjim satima Hristovog života na zemlji i da dublje zavirimo u Njegovo srce koje je uvek imalo saosećanje za potrebe bližnjih. Reč Gospodnja nam kaže da je Isus bio uhvaćen u Getsimaniji kada je Juda došao sa glavarima svešteničkim i vojnicima da im Ga izda (Luka 22:47). Odveli su Ga u dvor poglavara svešteničkog gde su Mu se rugali, šibali Ga i šamarali. Tamo je proveo noć i sutradan ujutro su Ga odveli u svoju sudnicu gde su Mu postavili samo jedno pitanje: “Jesi si ti Hristos?” (stihovi 66 i 67). Zatim su Ga odveli Pilatu i optužili Ga za tri lažne stvari. Pilat Ga je poslao Irodu kome Isus nije želeo da izrekne ni reč. Irod je osramotio Isusa sa svojim vojnicima, narugao Mu se i poslao Ga nazad Pilatu gde je opet bio šiban i krunisan trnovnim vencem i šamaran (Jovan 19:1-3). Pilat je podlegao velikom pritisku književnika i glavara svešteničkih i presudio da Isus bude razapet.

U vrlo izmučenom fizičkom stanju posle svih tih šibanja, izrugivanja, pljuvanja i šamaranja Isus je išao prema Golgoti, mestu raspeća. Reč Gospodnja kaže da je za njim išlo mnoštvo naroda i žena koje su plakale i naricale za njim (Luka 23:27). O, kako nama ljudima odgovara da neko ima saosećanje za nas i da nas žali zbog teške situacije u kojoj se nalazimo. Međutim, u takvom haotičnom fizičkom stanju Gospod Isus nije žalio sebe, niti je razmišljao o svojoj boli i patnjama kroz koje prolazi. Zar nije osećao sav taj stravični fizički bol? I te kako, ali je to potpuno zanemario zbog brige za duhovno stanje svojih bližnjih!

Uvodni stih kaže da se On obazreo nazad prema tim ženama. Siguran sam da je svaki novi pokret njegovog tela izazivao strašan bol, ali On se okrenuo prema njima. Koliko smo mi drugačiji od Njega! Kada se nalazimo u nekoj nevolji, ne samo da apsolutno ne razmišljamo o potrebama bližnjih, nego nemamo vremena ni da obratimo pažnju na njih. Isus je voleo te žene i brinuo se za njih daleko više nego što je bio obuzet “svojim problemom”. Više je žalio njihovo duhovno stanje i sve posledice koje to stanje podrazumeva, nego svoju ljutu nevolju u kojoj se nalazi. To je Hristovo srce!

Što je više bio pritiskan fizičkom patnjom, sve je veća ljubav izlazila iz Njegovog prostranog srca. U teškoj agoniji On je brinuo za ljude koji ga razapinju. Voleo ih je. Molio se Bogu za oproštenje njihovih greha! Brinuo se za svoju majku. Čak i u času pred sâmu smrt obećao je raj razbojniku pored sebe.

To je Hristovo srce, brate i sestro! Imati Njegovo srce i Božiji život veće je blago od svih materijalnih stvari, ali koliko puta je nama ovo drugo dragocenije. Ne damo onima koji traže od nas zato što više volimo novac nego Hristovo srce. Tražimo od onih kojima smo pozajmili zato što više volimo novac nego Hristovo srce. Izgovorimo neljubaznu reč zato što više volimo svoj nego Božiji život. U praktičnom smislu, ne verujemo da je ono što je Bog rekao najbolje za nas, pošto verujemo našem razumu i logici.

Neka nam Bog pomogne da Mu verujemo, da bi se iz dana u dan Hristovo srce sve više manifestovalo u našem životu.

Pomozi nam, nebeski Oče! Bez sile Tvoga Duha ne možemo ništa dobro učiniti. Menjaj nas i proslavi se kroz nas. Amin.



arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Poštenje

 

35Sept201 Sedmične poruke - septembar 2011

 

26Sedmicne2011 Sedmične poruke 2011



Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Sedmična poruka