Naslovna > Sedmična poruka > 2012 > Decembar 2012 > Vrednovati svakog vernika

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Vrednovati svakog vernika

Milenko Isakov

 

"Ali oko ne može reći ruci: ne trebaš mi,

ili opet glava nogama: ne trebate mi.”

(1.Korinćanima 12:21)


Kada je apostol Pavle govorio o Božijoj blagodati koja mu je bila dana da objavi među neznabošcima neiskazano Hristovo bogatstvo, on je rekao da je Bog odlučio da kroz crkvu objavi svoju premudrost svim silama, poglavarstvima i vlastima tame (Ef.3:10). Novozavetna Hristova crkva jeste Hristovo duhovno telo koje sačinjavaju svi nanovorođeni vernici. Lokalne hrišćanske zajednice imaju zadatak da pokažu i manifestuju Božiju premudrost đavolu, svim njegovim demonima i svetu koji ne poznaje Boga. Drugim rečima, ono što je nemoguće da proizvede đavolska i ljudska premudrost, to je ono što Bog čini u svojoj crkvi. Đavo i ljudi mogu da proizvedu dobru organizaciju, interesantne zabavne programe, nešto što izgleda jako privlačno našim očima i telu, ali đavo i nijedan čovek ne može da proizvede jedinstvo duha, istinsku slogu i ljubav među ljudima. To jedino može da učini Bog posredstvom Duha Svetoga i žrtve Isusa Hrista koja nas sve izjednačava.

Danas u Srbiji i širom sveta postoji mnoštvo hrišćanskih zajednica u kojima se vernici okupljaju. Mnogi pohađaju crkve, ali je veliko pitanje da li oni razumeju šta je svrha odlaska u crkvu. Veliko pitanje je takođe da li vernici doživljavaju sebe kao udove Hristovog tela i da li vide sebe kao članove porodice čija glava je Isus Hrist.

Bog nije predvidio da se okupljanje vernika u zajednici svede na suvoparno izvršavanje nekih religioznih dužnosti, nego da crkva bude živi organizam u kojem svaki ud ima svoju funkciju i zadovoljava svoju duhovnu žeđ i glad kroz sveže otkrivenje Božije Reči i svež dodir Božijeg prisustva. Bog želi da imamo veliku radost prilikom svakog odlaska u zajednicu, ne zbog velikog broja vernika koji se okupio u crkvi ili dobro organizovanog programa, nego zbog prisustva Isusa Hrista na sastanku. Gospod Isus je rekao: “Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje, onde sam i ja među njima” (Matej 18:20). To je, dakle, glavni motiv okupljanja vernika.

Ljudi u svetu se okupljaju u različite grupe, društva i klubove iz različitih interesa, ali oni se ne okupljaju u Hristovo ime i zato na njihovim sastancima Gospod nije prisutan. Mnoštvo vernika se takođe okuplja u hrišćanske crkve, ali ne u ime Hristovo. Oni se možda okupljaju da bi se zabavili i lepo proveli, da bi svirali svoje instrumente i uživali u muzici, da bi istakli sebe i gradili neko svoje crkveno carstvo. Njihov glavni motiv nije slava imena Gospoda Isusa i zato On ne ispunjava njihove sastanke svojim prisustvom.

Kada sve ovo imamo u vidu, vrlo je jednostavno da identifikujemo u kojoj zajednici je Gospod Isus zaista prisutan. Ako uđemo u crkvu i tamo provedemo sat vremena ili dva, a ne vidimo strah Božiji i čežnju za Bogom u srcima ljudi, nego jednu opuštenost i raskalašenost, lako zaključujemo da na takvom sastanku Gospod Isus nije centralna ličnost. Možda ćemo videti ponosnog propovednika koji želi da ljudi njega slede. Možda ćemo videti Fariseje koji lepo propovedaju, ali sami ne praktikuju u svom privatnom životu ono što nameću drugima. Možda ćemo videti duhovno mrtvilo na licima okupljenih vernika koji su došli da odrade svoj religiozni ritual i onda jedva čekaju kraj sastanka da nastave život po svojim željama.

Kada Gospod Isus nije centralna ličnost jednog hrišćanskog sastanka, koliko god divno izgledala crkvena zgrada ili program sastanka, vernici se tada nisu sabrali u Njegovo ime i Isus im neće pokloniti svoje prisustvo. Međutim, ako postoje samo dve ili tri osobe koje su istinski udovi na Hristovom telu i koje celim srcem traže slavu Hristovog imena, kada ih Sveti Duh okupi na jedno mesto Gospod Isus će doći i svojim prisustvom obogatiti njihovu zajednicu.

Možda se pitaš kako je moguće da Hristova prisutnost bude među vernicima koji su kao ljudi potpuno različiti? Da, nama ljudima je jako prirodno da budemo razjedinjeni zbog naših različitosti, ali ono što je nama nemoguće Bogu je moguće. Svi smo mi bili mrtvi zbog naših prestupa i greha. Međutim, Bog je po svojoj blagodati i ljubavi odlučio da nas spase (Titu 3:3-5). Jedino Sveti Duh je bio u stanju da nas pripoji Hristovom telu (1.Kor.12:13). Bog nas je napojio istim Duhom i koliko god da smo različiti, jedinstvo duha je moguće Svetim Duhom. Sveti Duh ujedinjuje srca vernika i daje nam jedan zajednički moto – da proslavimo ime Isusa Hrista. Kao što su udovi na jednom fizičkom telu potpuno različiti, ali su u potpunom jedinstvu i podržavaju jedan drugoga, tako isto udovi Hristovog tela podržavaju jedan drugoga i međusobno sarađuju za proslavu Božijeg imena.

U Delima čitamo o tome kako su novozavetni vernici koristili njihovo zajedničko vreme. Navedeno je četiri stvari: apostolska nauka, lomljenje hleba, molitva i zajednica (Dela 2:42). Dakle, prestalo je vreme duhovnih individualaca. Bog želi da imamo zajednicu sa drugim vernicima i da vrednujemo svakog brata i sestru. Gospod Isus nas je toliko vrednovao da je dao svoj život za nas. Kao udovi Njegovog tela ne možemo omalovažavati i prezirati braću i sestre koja takođe pripadaju Njemu. Možda oni nemaju toliko svetla ili nisu uzrasli u Gospodu, možda su potpuno drugačiji od nas, ali Bog ih je prihvatio i oni Mu pripadaju. Oko i ruka su potpuno različiti, ali savršeno sarađuju. Glava i noge nemaju nikakve sličnosti, ali savršeno sarađuju. Volimo i vrednujmo braću i sestre koji su potpuno drugačiji od nas! Udovi koji se čini najmanje potrebni su ustvari najpotrebniji. Kroz zajedništvo sa njima izvršićemo mnogo više nego što bi mogli pojedinačno. Kada je lokalna zajednica ispunjena ljudima koji imaju takvu ljubav jedan za drugoga i kada funkcioniše kao jedan živi organizam, tada svet vidi da smo Hristovi učenici.

Kakva je korist, individualni brate, što smatraš da si duhovniji i verniji Bogu od svih drugih hrišćana, kada si prezreo i odbacio svoju braću u Hristu i ni sa kim ne možeš da se uklopiš? Po kojoj će to ljubavi svet videti da si Hristov učenik, kada nemaš koga da voliš? Možda se nijedan vernik ne uklapa u tvoju doktrinu. Nemaš od koga da budeš blagosloven, nemaš kome da pružiš ljubav, nemaš nikoga da te uravnoteži u hrišćanskom životu i ne možeš da vidiš sebe u pravom svetlu, jer ne želiš zajednicu sa ljudima.

Naravno, doktrina nije zanemarljiva. Doktrina je jako važna, ali namera doktrine je ljubav od čistog srca i savesti i nelicemerne vere. Isus prvenstveno želi da Njegova crkva bude prepoznatljiva po međusobnoj ljubavi između vernika, a ta ljubav je delo Svetog Duha koji je ujedinio vernike u istoj viziji da proslave Hristovo ime i dostojno predstavljaju Boga ljudima ovoga sveta.

Vrednujmo svakog brata i sestru koju je Gospod prihvatio!


Pomozi nam Gospode, naša srca se lako uzohole i pomisle visoko o sebi. Skloni smo da se upoređujemo sa drugima i da vidimo sebe boljima i duhovnijima. Pomozi nam da vrednujemo sve udove Tvog tela i da služimo drugima iz ljubavi prema Tebi. Hvala Ti što si nas prihvatio. Nismo dostojni Tvoje ljubavi i dobrote! Amin.



arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Bog će nadoknaditi

 

38Dec202012 Sedmične poruke - decembar 2012

 

39Sedmicne2012 Sedmične poruke 2012



Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Sedmična poruka