Naslovna > Sedmična poruka > 2013 > Avgust 2013 > Poslušnost ili neposlušnost ljudskom autoritetu

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Poslušnost ili neposlušnost ljudskom autoritetu

Milenko Isakov

"Petar i Jovan odgovarajući rekoše im:

sudite je li pravo pred Bogom da vas više slušamo nego Boga?"

(Dela 4:19)




Bog nije Bog nereda i bune! On je ustanovio principe po kojima ljudsko društvo treba da funkcioniše. Bog je odredio ljude koji će biti vođe nacija i država. Ne postoji državna vlast na svetu koja nije od Boga postavljena (Rim.13:1). „Višnji vlada ljudskim carstvom i daje ga kome hoće...“ (Danilo 4:17). Dakle, Bog je ustanovio autoritete u svakoj sferi života ljudi. Roditelji su autoritet svojoj deci, učitelji i profesori đacima, poslodavci radnicima, starešine vernicima. Božija volja jeste da poštujemo osobe koje imaju ulogu autoriteta u našem životu. Sa druge strane, svi smo svesni da ljudi kojima je Bog dao autoritet nisu savršeni. Oni takođe pogrešuju.

Kao naslednici naših praroditelja, Adama i Eve, mi ljudi prirodno posedujemo želju da budemo sami svoji “bogovi” i da sami odlučujemo o tome šta je zna nas dobro ili zlo, upravo kako je Sotona prevario prvu ženu (1.Mojs.3:5). Mi prirodno ne želimo upravitelje nad sobom. Ne želimo da nekom polažemo račun. Želimo sami sebi da budemo autoritet. To je rezultat naše grešnosti, neše samodovoljnosti, ponosa i ljudskog bezumlja. Iz tog razloga, svetovni ljudi će se pokoravati autoritetima jedino zbog straha od negativnih posledica ili radi lične koristi. Primera radi, radnik će slušati svog poslodavca da ne bi dobio otkaz, smanjenje plate ili neku drugu vrstu sankcije, ili da bi dobio unapređenje ili povišicu plate, a ne zbog toga što smatra da je dobro i potrebno da se pokorava svom poslodavcu.

Sa druge strane, Božija Reč objavljuje da svi vernici koji su otkupljeni Hristovom krvlju i čija tela su postala hram Božijeg Svetog Duha više nisu svoji (1.Kor.6:19). Njihov vrhovni autoritet i posednik jeste njihov Iskupitelj – sâm Bog! U isto vreme, svi ćemo se složiti da se zahtevi naših privremenih zemaljskih autoriteta mnogo puta ne uklapaju u volju vrhovnog Autoriteta našeg života. Iz uvodnog stiha vidimo da su takvo iskustvo imali Petar i Jovan. Religiozna vlast tadašnjeg vremena (poglavar sveštenički, vojvoda i ostali glavari) je zahtevala da apostoli prestanu da uče u Hristovo ime. Oni su, međutim, odgovorili: „Više se treba pokoravati Bogu nego ljudima“ (Dela 5:29). Dakle, hrišćani se prvenstveno pokoravaju Bogu, a zatim i zemaljskim autoritetima. Međutim, u slučajevima kada se zahtevi zemaljskih autoriteta suprote volji Božijoj, mi se ne možemo pokoravati ljudima. Tako su radili prvi Hristovi sledbenici.

Danas je nepoštovanje autoriteta veoma prisutno u svim sferama. Deca ne poštuju roditelje, đaci učitelje i profesore, radnici poslodavce i vernici starešine! Sotona se prvi pobunio protiv vrhovnog Božijeg autoriteta i on je taj koji rasplamsava duh buntovništva među ljudima. Međutim, sada ćemo videti da je slepa poslušnost određenim autoritetima takođe opasna stvar.

Kada posmatramo sferu autoriteta u crkvi, da li znate da isto koliko je opasno nepokoravati se instinskim duhovnim autoritetima, toliko je opasno pokoravati se lažnim duhovnim autoritetima? Božija reč je puna primera kada su velike skupine ljudi bile zavedene zbog pogrešnog stava njihovog vođe. Sâm Gospod Isus je rekao da su religiozne vođe njegovog vremena bile slepe. Fariseji su bili duhovni slepci! Zamislite kako su tragičan kraj imali svi ljudi koji su im se slepo pokoravali! Ako dva slepca hodaju uskom ulicom koja sa obe strane ima jarak, da li znate gde će oni ubrzo završiti? Isus je iskoristio upravo takvu ilustraciju da bi nas upozorio da ne budemo slepi poslušnici slepih vođa! On je rekao: „...slepac ako slepca vodi, oba će u jamu pasti.“ (Matej 15:14). Dopusti mi da te upozorim, brate i sestro, nemoj biti slep poslušnik slepih duhovnih autoriteta!

Kada se nakon Solomuna podelilo Izrailjsko carstvo, Jerovoam je dobio deset plemena (severno carstvo – Izrailj), a Rovoam dva (južno carstvo – Juda). Jerovoam se plašio da se carstvo ne povrati Davidovom domu i zato je načinio dva zlatna teleta koja je postavio u Vetilju i Danu, kako bi sprečio da deset plemena ide u hram u Jerusalim. Jerovoam je uspostavio sasvim izopačen sistem službe lažnim bogovima (1.Car.12:26-33). To je učinio da bi sačuvao ljude pod svojim autoritetom. Da li primećujemo da je to tipična karakteristika autoriteta koji nije od Boga? Takav pastir će svesno pribegavati kršenju Božije reči samo da bi očuvao svoju “vlast”. Jerovoamove odluke su bile toliko mrske Gospodu da je odlučio da istrebi njegov dom (1.Car.14:10). Međutim, nije samo u tome tragedija njegovih odluka. Svi naredni carevi Izrailja nastavili su da hodaju u njegovim gresima. Jerovoam je odbio Izrailjce od Gospoda i naveo ih na veliki greh! (2.Car.17:21,22).

Da li vidimo kolika sila leži u lažnom autoritetu? Nerazumni pastiri uvek biraju svoj put i svoju korist! (Isaija 56:11). Identitet lažnog pastira se prepoznaje po nedostatku njegove želje da traži Gospoda! To postaje uzrok njegove unutrašnje nesreće i raspršavanja njegovog stada (Jeremija 10:21). Mnogi pastiri su pokvarili Božiji vinograd (Jer.12:10). Mnogi lažni pastiri potiru i razmeću stado Gospodnje (Jer.23:1). Iz tog razloga Božiji narod postaje izgubljen narod, jer su ga njegovi pastiri zaveli! (Jer.50:6). Vidiš li, dragi prijatelju, kako je opasno biti pod autoritetom lažnih pastira?

Gospod Isus je pravi Pastir ljudske duše! On je toliko želeo dobro svojim ovcama da je sebe žrtvovao za njih i Bog je obećao svom narodu pastire po svom srcu koji će nas pasti znanjem i razumom. Pravi pastiri imaju razum Hristov i dobro poznanje Gospoda! Pravi pastir toliko voli stado da je spreman da svoj život položi za njih (Jovan 10:11). Pravi pastir se brine za duhovno stanje ovaca. Pravi pastir se moli za ovce. Pravi pastir traži izgubljene ovce, dovodi natrag odagnane, zavija ranjene, krepi bolesne... Pravi pastir nas vodi na zelene paše duhovne hrane Božije Reči. Vodi nas na tihu vodu! Oporavlja našu dušu. Pravi pastir dragovoljno nadgleda stado. On ne smatra sebe vladarem tog naroda, već se trudi da bude ugled stadu. On to radi iz dobrog srca, a ne radi nekog svojeg dobitka.

Ovakvih pastira ima vrlo malo u svetu! Molimo se Gospodu da podigne takve ljude u našim sredinama. Budimo ljudi pastirskog srca! Amin.

Nebeski Oče, hvala Ti za Pastira i vladiku naših duša! Sačuvaj nas od lažnih pastira. Pomozi nam da uvek tražimo Tvoju volju, dobrobit Tvog stada, a ne svoju korist! U Hristovo ime, amin!


arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Od svakog jezika, kolena, naroda i plemena...

 

46-Avg2013 Sedmične poruke - avgust 2013

 

51-Sedmicne2013 Sedmične poruke 2013


 

Sedmična poruka